Vučković je ukazao da nerazvijene zemlje imaju potrebu za izdvajanjem približno pet odsto bruto domaćeg proizvoda za finansiranje razvoja infrastrukture, a imaju ograničene mogućnosti nastupa na domaćem i inostranom kreditnom tržištu zbog čega je potrebna razvojna banka.

On je naglasio i da razvojna banka treba da deluje u oblastima za koje tržište nije zainteresovano kao što su infrastruktura, krediti za započinjanje posla i krediti malim i srednjim preduzećima.

Vučković je na predstavljanju biltena "Makroekonomske analize i trendovi", koji izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut, istakao da sada postoji veliki broj tela koje se bave sličnim poslovima, koje bi radila razvojna banka, kao što su Fond za razvoj, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza.

Razvojna banka trebalo bi da sve te poslove objedini i učini efikasnijim, što je moguće samo ako je zakonski postavljena kako treba, istakao je on i dodao da bi zbog toga trebalo doneti poseban zakon koji bi regulisao rad razvojne banke.

Prema njegovim rečima, osnovni kapital u razvojnu banku uložila bi država, a zatim bi mogli biti objedinjeni svi oblici razvojnog finansiranja iz različitih izvora, kao što su razvojni fondovi ili agencije.

U trećoj fazi bilo bi objedinjeno upravljanje izvorima razvojnog finansiranja iz inostranstva, kao što su krediti Svetske banke, EU, zatim javno-privatno partnerstvo sa poslovnim bankama i u poslednjoj fazi izlazak banke na tržište preko emitovanja hartija od vrednosti, objasnio je Vučković.