„Ako se nastavi zamrzavanjem zarada bilo bi i više jeftinijih izvora za investicije, jeftinijih dinarskih kredita, manji pad životnog standarda, ocenio je Jelašić.

Odmrzavanje zarada i penzija bez povećanja budžetskih prihoda dovelo bi o do negativnih uticaja na inflaciju, javni dug, cenu kredita i investicije.

Jelašić smatra da predstavnici MMF-a nemaju ništa protiv povećanja zarada u javnom sektoru, „ali itekako će ih zanimati odakle dolazi novac“.

On je podsetio da će ključne teme sa MMF-om biti i ovog puta odnositi na fiskalnu politiku. Jedna od ključnih stvari koje je Srbija preuzela na sebe jeste odmrznuti penzije i zarade u javnom sektoru a da se izdaci za penzije sa 13 odsto smanje na 10 odsto BDP-a, a zarade u javnom sektoru sa 10 odsto na osam odsto BDP-a do 2015.

Jelašić je rekao da je su najvažniji razlozi snižavanja referentne stope na osam odsto, usporavanje inflacije iznad očekivanja, niska agregatna tražnja, zamrzavanje zarada i penzija, pad inflatornih očekivanja.

Dalje snižavanje referentne stope zavisiće od brzine oporavka agregatne tražnje, rasta cena hrane, kretanja premije rizika, prenosnih efekata slabljenja dinara na inflaciju, ocenio je Jelašić.

Inflacija bi krajem godine, na osnovu postojećih projekcija trebalo da iznosi oko pet odsto.

Rast potrošačkih cena u aprilu iznosi 0,6 odsto. Ukupna inflacija u prvom tromesečju  iznosila je dva odsto i u najvećoj meri je posledica regulisanih cena koje su porasle 1,5 odsto. U drugom tromesečju očekuje se rast cena od oko dva odsto.

Jelašić je rekao da je u prvom kvartalu kreditna aktivnost blago porasla.