"Kada imaju bilo kakve nedoumice lekari to treba i da prijave. To nije ništa loše već pomoć celokupnoj javnosti", rekla je Šipetić na konferenciji za novinare posvećenoj rezultatima rada Agencije za lekove u proteklih godinu dana.

Ona je napomenula da će ukoliko zdravstveni radnici revnosno prijavljuju neželjena dejstva Agencija za lekove moći blagovremeno da reaguje.

"Na osnovu te prijavljene neželjene reakcije možemo da damo alarm i da omogućimo da se lek u Srbiji više ne primenjuje na takav načini i uz takvu indikaciju. Istovremeno o tome možemo i da obavestimo naše kolege u Evropi i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji", navodi direktorka agencije za lekove.

Ona dodaje i da novi Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima predviđa da se protiv "falsifikovanih" lekova bori sistematskom kontrolom.

"Predviđeno je i da Agencija za lekove analizizra uzorke koji su uzeti direktno iz apoteka, pre nego što ih uzmu korisnici", kazala je direktorka agencije.

Ona je navela i da se očekuje usvajanje pravilnika koji će precizno urediti tu oblast.

Direktorka agencije za lekove napominje da je sadašnje rukovodstvo dočekalo 4.000 zahteva za registraciju lekova od 2005. godine.

Prema njenim rečima ta procedura je sada značajno ubrzana i traje oko mesec dana.

Direktorka agencije ističe da je u proteklih godinu dana uvećan prihod agencije, a troškovi smanjeni. Za troškove reprezentacije ostvarena je ušteda od oko 80 odsto.

Broj zaposlenih u agenciji za lekove smanjen je sa 180 na 150.