Grujić je rekao da je zakon o komunalnim delatnostima, za koji Vlada Srbije traži da bude usvojen po hitnom postupku, loš i da je učešće sindikata u donošenju njegovog nacrta bilo minimizirano.

„Imamo 60 primedbi i očekujemo da sindikat dobije svoje mesto u radnoj grupi za izradu predloga zakona“, rekao je on i najavio početkom septembra veliki štrajk ispred Narodne skupštine, ukoliko njihovi zahtevi vezani za izmenu Zakona ne naiđu na odgovarajuću reakciju Vlade Srbije.

Prema njegovim rečima, osnovne primedbe na novi zakon o komunalnim delatnostima odnose se na to što se ne vidi koje je ministarstvo nadležno za njegovo sprovođenje, s obzirom na to da tu oblast reguliše devet ministarstava. „Cilj ovog zakona je da se utvrdi kako da privatni kapital uđe u javna komunalna preduzeća. Da bi se to utvrdilo, moraju javno komunalna preduzeća da se pretvore u akcionarska društva. Međutim, postupak nije zakonskim okvirom definisan i postoji prepucavanje i nesaglasnost između Ministarstva ekonomije i Ministarstva životne sredine“, kaže Grujić.

U Srbiji postoji 597 komunalnih preduzeća u kojima radi oko 54.000 radnika.

“Jasno je da višak postoji, jer je, kako je dolazila koja vlast, u tim preduzećima zapošljavala svoje ljude. Neophodno je da budu određeni jasni socijalni programi za te ljude i da se utvrdi njihova imovina”, kaže Grujić.

Grujić je rekao da je Sindikat jedinstven u stavu da ne treba nikako privatizovati vodovod, grejanje, preduzeća koja se bave održavanjem kanalizacione infrastrukture, kao ni pogrebna preduzeća, ali da je poželjna privatizacija preduzeća za uređenje zelenih površina, asfaltiranje ulica i regulisanje otpada.

Sindikat komunalaca zamera državi i na osnivanju nove direkcije u čijoj nadležnosti su komunalne usluge i kojoj je data savetodavna uloga, ali ne i pravo odlučivanja. „Ona je preopširna i glomazna, mnogo košta, a 60 do 80 novih zaposlenih samo bi bili direktna smetnja između lokalne samouprave i nadležnog ministarstva“, kaže Grujić.