„Konačno se mora poći od poreskog potencijala, jer se tačno zna koliko se poreza može iscediti iz privrede u kojoj je BDP po stanovniku oko 4.000 evra, a da se ona potpuno ne upropasti. Ako se zna i da država na duži rok ne može da izdrži visok fiskalni deficit i da budžet mora da se koliko-toliko uravnoteži, onda je jasno da će morati da se krešu rashodi, koliko god to izgledalo teško. I bolje je to uraditi na vreme, jer ako se zanemare šašave 90-te godine, bivša SFRJ je u vreme Vlade Milke Planinc država proglasila da nije u stanju da vraća dugove. Posledica su bile drastične mere štednje i brojna ograničenja, ne samo za javnu, već i ličnu potrošnju“, upozorava Bajec.

S obzirom da je predlog Vlade da se od aprila 2010. do oktobra 2012. penzije usklađuju sa rastom zarada u javnom sektoru, a potom sa rastom troškova života, u pregovorima sa MMF-om, kaže Bajec, biće sigurno dosta reči o načinu korekcije zarada u javnom sektoru.

„Posle dvogodišnjeg zamrzavanja će verovatno biti pritisaka da se plate povećaju ne samo za rast cena, već i za deo rasta BDP-a. Tu, ipak, treba biti oprezan, jer od te formule zavisi za koliko će porasti i masa plata u javnom sektoru i ukupna suma za penzije. Biće, svakako, razgovora i o predlozima pojedinih ministara da bi plate trebalo odmrznuti pre kraja godine, uz obrazloženje da je formalno Srbija već izašla iz recesije, jer je BDP u prvom kvartalu porastao za 1,2 odsto. No, u krizi se prate i drugi pokazatelji, pre svega zaposlenost, a nema podataka da je ona porasla“, naglašava Bajec.

Po njegovim rečima, situacija je još uvek pod kontrolom, ali ne bi sve smelo da se svede na to kako smanjiti potrošnju, već i kako povećati proizvodnju i izvoz.

Pouke grčke krize

„Kriza u Grčkoj posledica je  neodgovornog ponašanja države i nekontrolisane javne potrošnje, a Evropska unija paketom vrednim 500 milijardi evra na spašava Grčku, već evro, pa i sam koncept EU. Zato svi moraju biti svesni da Srbija nije članica EU, niti evro-zone i da zato ne može da računa na pomoć iz Brisela kakvu je dobila Grčka. Da nije u evro-zoni, Grčka bi morala drastično da devalvira svoju valutu i time bi praktično skresala realne zarade, ali bi se, sa aspekta spoljnog duga našla u bezizlaznoj situaciji“, naglasio je Bajec.

Uz opasku da se u mnogim zemljama živelo znatno iznad mogućnosti, on je istakao daće ti „baloni“ kad-tad pući, jer takvo stanje ne može dugo da traje i račun će jednog dana morati da se plati.

„U Grčkoj se to već desilo, verovatno će se desiti i u Španiji, Portugaliji, možda Irskoj, nekim zemljama izvan evro-zone, poput Rumunije, a i Srbija je u sličnoj situaciji. I kod nas mora da se izbalansira raskorak između onoga što se stvara i što se troši i u tom smislu je dobro što postoji aranžman sa MMF-om, jer smo zbog para, koje nismo u potpunosti ni morali da povučemo, prihvatili neka ograničenja potrošnje“, zaključio je Bajec.