"Domaće banke sa grčkim osnivačima, kao što znamo, su potpuno nezavisna pravna lica i oni imaju svoje bilanse u Srbiji. U tim bilansima se ne nalazi grčki javni dug i s te tačke gledišta nema razloga za očekivanje nekakvih neposrednih efekata", objasnio je Šoškić napominjući da je kapitalizacija u srpskom bankarskom sistemu znatno veća od međunarodnih standarda.

Slobodno možemo da kažemo, dodao je on, da su srpske banke dobro kapitalizovane, što se osetilo u ovim kriznim trenucima, u smislu da "nijedna banka u Srbiji nije, kao što znamo, došla u neku ozbiljnu krizu, i nijedan dinar novca poreskih obveznika nije korišćen za pokrivanje nesolventnosti u bankarskom sistemu Srbije".

Šoškić smatra da, sa te strane, nema nekih direktnih negativnih posledica grčke krize.

Potencijalno, dodao je on, "možda bi neka od tih banaka odlučila da ne produži ugovor sa njihovom maticom iz Grčke, u smislu dodatnog kreditiranja".

"Ali to su, ja bih rekao relativno ograničeni iznosi i ta ekspozicija koja bi se desila, desila bi se potencijalno na deviznom držištu", naveo je Šoškić.

"Drugim rečima, ako dođe do nekog blagog povlačenja kapitala grčkih banaka, odnosno kredita, ili neobnavljanja kredita koje su dobili od svojih matica, to bi se onda, možda odrazilo na jedan pritisak na deviznom tržištu, u smislu više ponude u odnosu na tražnju za dinarima. Ali, kažem, u apsolutnom izrazu to su mali pritisci i ne očekujem neku naročitu nestabilnost", naglasio je Šoškić.

Prema njegovim rečima, ono što se nikad ne može isključiti su psihološki efekti "jer ljudi nekada u situaciji kada se kriza dešava u jednoj banci, pomisle kako su sve banke loše, ili u jednoj zemlji, pa pomisle kako su sve zemlje u tom regionu loše, tako da i ovde imamo verovatno jedan rast neizvesnosti koji je karakterističan za zemlje koje se nalaze u tom regionu".

"Ja bih rekao da svi sada jugoistok Evrope malo drukčije posmatraju, ali ipak mi nismo deo toga neposredno, zato što se, uglavnom, sada analiziraju zemlje koje su unutar EU, a nalaze se u južnom delu Evrope i poznate su po relativno visokim nivoima budžetskog deficita, kao što su Španija i Portugal, pa i neke druge zemlje koje nisu deo južne i jugoistočne Evrope, a imaju slične makroekonomske pokazatelje", naveo je Šoškić.