Strategija poslovanja EBRD od 2011. do 2015. predviđa nastavak povećane tražnje finansijskih sredstava u zemljama u kojima banka posluje.

Kristin Lagard, francuska ministarka finansija, koja predsedava Godišnjoj skupštini EBRD-a, rekla je da je odluka doneta pošto su iz Banke tražili dodatna sredstva za nastavak finansiranja projekata u državama srednje i istočne Evrope i Azije.

Ona je objasnila da će novi plan EBRD-a biti finansiran tako sto bi devet milijardi evra trebalo da bude takozvani opozivi kapital, koji će moći da bude povučen ako više ne bude potreban. Ostatak od milijardu evra će se nalaziti u rezervama. Isto tako, EBRD će oformiti novo telo koje će kontinuirano pratiti i revidirati potrebe za kapitalom.

Lane je EBRD investirao 7,9 milijardi evra, 60 odsto više nego 2008. Pojačane su investicije u najnerazvijenije države, tzv. države rane tranzicije, gde je dostignut iznos od 477 miliona evra kroz 83 projekta, dok je u zemljama Zapadnog Balkana finansiran 51 projekat sa 727 miliona evra.

Predsednik EBRD-a Tomas Mirou naglasio je kako uprkos krizi i recesiji kvalitet plasmana Banke ostaje snažan. Iako je vrednost vlasničkih ulaganja znatno smanjena zbog padova na tržištima kapitala, udeo problematičnih krediti ostaje na niskom nivou, manjem od 2,5 odsto.

On je najavio i nove smernice kojima će se EBRD voditi u finansiranju projekata. Uz dalju čvrstu podršku bankama i finansijskim institucijama, EBRD će se zalagati za razvoj lokalnih tržišta novca i kapitala, odnosno promociji lokalnih valuta. U industrijskom sektoru, Banka će se više posvetiti finansiranju infrastrukture i projekata obnovljive energije te energetske efikasnosti, čime želi da da doprinos smanjenu klimatskih promena.

"Region tržišta u razvoju, u kom posluje EBRD, kasni u oporavku za ostatkom sveta. Očekujemo da će ekonomske okolnosti u idućem razdoblju ostati ranjive, i to ne samo zbog fiskalnih problema izazvanih krizom", upozorio je Mirou.