Jelašić je rekao da za povećanje tekuće potrošnje nedostaje novac, a da je obezbeđen za povećanje obima javnih investicija. "Povećanje plata u javnom sektoru i penzija ne bi trebalo da bude politička već ekonomska kategorija", naglasio je guverner.

Monetarni odbor NBS danas je, prema reccima Jelašića, smanjio referentnu kamatnu stopu sa 9,5 na devet odsto jer je procenjeno da je inflacija usporena više no što je očekivano, a tražnja je, uz zamrznute plate i penzije, smanjena i pored ekonomskog oporavka.

Referentna kamatna stopa poslednji put je smanjena 29. decembra 2009, pola procentnog poena, na 9,5 odsto godišnje.

NBS kao referentnu kamatu koristi kamatnu stopu na dvonedeljne repo-operacije, u kojima prodaje hartije od vrednosti uz obavezu da ih u određenom roku otkupi uz kamatu. Referentna kamatna stopa ima ulogu signalizirajuće i polazne kamatne stope, pošto se visina osnovnih kamatnih stopa na novčanom tržištu utvrđuje prema njenoj visini.

I dalje postoje inflatorni pritisci, zbog neizvesnosti oko toga kako će slabljenje dinara uticati na baznu inflaciju, zbog mogućeg povećanja regulisanih cena iznad dogovorenog nivoa, pre svega energenata, ali i hrane.

Godišnja inflacija je u februaru bila 3,9 odsto, a procena je da će u prvoj polovini godine ostati ispod donje granice koju je utvrdio NBS. Jelašić je podsetio da je NBS za ovu godinu monetaranu politiku prilagodila cilju da inflacija ne predje šest odsto, sa odstupanjem plus ili minus dva odsto. Taj cilj će biti dostignut krajem godine, rekao je on.

"U poslednjih devet meseci ukupna inflacija je bila 0,4 odsto, što je postignuto niskom tržnjom, pojeftinjenjem hrane i restriktivnom monetarnom politikom", rekao je Jelašić.

   

Od dobiti NBS-a u budžet 2,5 milijardi dinara

Radovan Jelašić je najavio da će početkom aprila u budžet biti uplaćeno 2,5 milijardi dinara po osnovu dobiti centralne banke u 2009.

Jelašić je rekao da su prošle godine prihodi NBS-a od kamata bili 22,06 milijardi, a rashodi za kamate 21,97 milijardi. Prihodi po osnovu naknada i provizija bili su 4,09 milijardi, a rashodi za te namene 1,25 milijardi dinara.

Troškovi za zarade 2.340 zaposlenih u NBS-u u 2009. bili su 1,93 milijardi dinara, naspram 2,1 milijardi za 2.521 zaposlenog u 2008.