On je na konferenciji o restrukturiranju javnih preduzeća i javnih komunalnih preduzeća, u organizaciji Ekonom:east Media Group, rekao da se stalno govori o javnom dugu na nivou 32 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali da su realni pokazatelji daleko veći.

„Kada budemo povukli 384 miliona od Evropske investicione banke za Koridor 10, 150 miliona evra od Evropske banke za istu namenu, 275,2 miliona evra od Svetske banke za istu namenu i kad budeno ugovorili, potpsiali i povukli novih 350 miloona evra od Evropske investicione banke za drugi krak Koridora 10, bojim se da ta slika više neće biti ista“, rekao je Ćirović, navodeći da je reč samo o sredstvima za koje su već potpisani ugovori.

On je dodao da je model finansiranja javnih preduzeća koji se sada primenjuje u Srbiji prilično jednostavan i da se svodi na povlačenje zajmova preko međunarodnih finansijskih institucija i bilateralnih kreditnih ugovora, što koriste zemlje s najnižim stepenom razvoja, koje se dominantno oslanjaju na međunarodne finansijske institucije, a ne na tršište kapitala.

On je naveo da se javna preduzeća mogu zaduživati kod stranih komercijalnih banaka, ali da je malo tih preduzeća sposobno za taj način zaduživanja jer nemaju kreditni rejting.

Kao drugu mogućnost za zaduživanje on je naveo domaće poslovne banke, ali je izjavio da bi to bio izuzetno skup izvor finansiranja i da nije siguran kako javna preduzeća takve troškove mogu da ukalkulišu u svoje poslovanje.

Kao treći model finansiranja on je naveo korporativne obveznice, što su mnoge zemlje okruženja uradile odavno. „Mi nažalost nismo rešili imovinska pitanja javnih preduzeća, nismo rejtingovali javna preduzeća, pa ona ne mogu da koriste taj vid finansiranja za finansiranje svojih kapitalnih projekata“, rekao je Ćirović.

On je postavio pitanje da li bi država i u narednom periodu javnim preduzećima trebalo da besplatno izdaje garancije. „Ako država ide na taj model finasiranja, garancije koje izdaje treba da naplati, doduše po daleko nišim cenama od tržišnih“, rekao je on.