Jelašić je na okruglom stolu na temu društveno odgovornom poslovanju i ulozi kompanija u klimatskim promenama naveo primer NBS koja je 2008. počela da prikuplja i sortiranje otpadnog papira i pet ambalažu kako bi se dalje reciklirali.

Za prvih godinu dana, kako je naveo, prikupljeno je 33.000 kilograma otpadnog papira, čime je spaseno oko 560 stabala. “Ako bismo pretpostavili da ceo finansijski sektor, uključujući banke, osiguravajuća društva, lizing kompanije, u kojima radi oko 45.000 zaposlenih, poslujući društveno odgovorno, reciklira papir, za godinu dana bismo samo u Srbiji uspeli da spasemo 11.000 stabala, što je oko 20 hektara šume ili ceo park Zvezdarske šume ili dva Topčiderska parka”, naveo je Jelašić na skupu koji je organizovao Telenor.

On je dodao da uloga kompanija nije samo smanjenje redukcija troškova sa aspekta kompanija, već i pozitivan uticaj na zaposlene.

Ćel-Morten Jonsen, direktor Telenora u Srbiji, rekao je da ta kompanija, po prirodi posla kojim se bavi ne oslanja u velikoj meri na fosilna goriva, ali da deo opreme, posebno u Aziji, radi na generatorima koji ostvaruju značajne emisije štetnih gasova.

“Pokušavamo da, kada odlučujemo o investicijama, pogledamo ne samo finansijsku dobit, već i sagledamo kako će ta odluka uticati na žitvotnu sredinu. Često te stvari idu ruku pod ruku i kad počnete da smanjujete emisiju štetnih gasova, smanjujete potrošnju energije i imate veći povraćaj investicija”, dodao je on.

Ivana Vranjican, menadžer za životnu sredinu Telenora rekla je da je ta kompanija na globalnom nivou postavila cilj da smanji emisiju ugljen-dioksida za 40 odsto u periodu od 2008. do 2017. i navela podatak da samo iz upotrebe kancelarijskog prostora dolazi oko devet odsto globalne emisije ugljen-dioksida.

Kako je navela, Telenor Srbija se uključio u aktivnosti kojima se teži smanjenju štetnih emisija što, između ostalog, uključuje, uvođenje sistema reciklaže, dvostrano štampanje papira, držanje optimalne temperature u prostorijama i nabavku automobila sa najmanje štetnim uticajem po životnu sredinu.

Tobijas Veb, direktor kompanije Ethical Corporation i stručnjak za durštveno odgovorno poslovanje i klimatske promene, rekao je da su klimatske promene proces koji se odigrava uprkos tome što deo javnosti i stručnjaka osporava njihovu ozbiljnost i da to čini i značajan deo kompanija.

On je naveo podatak da ako će, ako se emisija ugljen-dioksida prepolovi do 2050, temperatura prosečnom nivou porasti za dva stepena, ali da je kako sada stvari stoje, realnije da se poveća za oko četiri stepena.

Iseljavanje velikog broja ljudi koji žive u područjima u visini nivoa mora i izumiranje životinjskih vrsta su samo neke od promena do kojih klimatske promene dovode i koje traže od svih da se aktivnije radi na rešavanju tog problema.

Nebojša Pokimica, pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja rekao je da je Evropska unija usvojila zakonski okvir koji traži smanjenje emisije ugljen-dioksida za dvadeset odsto do 2020, što podrazumeva i povećanje efikasnosti i veće oslanjanje na upotrebu obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije.

On je rekao da mnoge kompanije postavljaju smanjenje emisije ugljen-dioksida i prelazak na proizvodnju sa minimalnim negativnim efektima kao strateški cilj, i da upotrebu novih, čistih tehnologija koriste kao mogućnost za razvoj biznisa.

“Imajući u vidu cilj Srbije da se priključi Evropskoj uniji i pozicije EU po pitanju životne sredine, očigledno je da se srpske kompanije moraju okrenuti čistim i energetski efikasnim tehnologijama kako bi bile konkurentne i uspele da plasiraju proizvode na tržište EU”, naveo je on.