Ministar poljoprivrede Saša Dragin kazao je na konferenciji za novinare da se do sada pokazalo da su poljoprivrednici „vrlo aktivan konzument kredita, kao i da su agilni u vraćanju istih“.

Kratkoročni krediti se odobravaju na period od 3, 6, 9 ili 12 meseci, pri čemu je maksimalan iznos kredita povećan na 900.000 dinara. Efektivna kamatna stopa iznosi 5 posto na godišnjem nivou.

Model finansiranja dugoročnih kredita podrazumeva da banka poljoprivrednicima odobrava 60 odsto sredstava, a Ministarstvo ostatak novca i to bez kamate. Na taj način, kako je rečeno, efektivna kamatna stopa, kod svih kredita će iznositi oko pet procenata.

Dugoročni krediti će se odobravati u iznosu od 5.000 do 300.000 evra, sa rokom vraćanja od pet do osam godina i počekom od jedne do tri godine.

I kratkoročni i dugoročni krediti mogu se odobriti samo registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, pri čemu se prvi mogu koristiti za nabavku inputa u poljoprivrednoj proizvodnji, a drugi za investicije u proizvodnju.

Milan Stegić, pomoćnik ministra je kazao da će za subvencionisanje kratkoročnih kredita iz budžeta biti izdvojeno 300 miliona dinara, što znači da će kreditni potencijal kratkoročnih kredita u 2010. godini biti oko tri milijarde dinara.

“Kreditni potencijal za dvogodišnji ciklus dugoročnog kreditiranja biće blizu devet milijardi dinara, od čega će država iz budžeta izdvojiti 40 odsto”, dodao je on.

Ugovori su potpisani sa Komercijalnom bankom, ProCredit bankom, bankom Intesa, Hypo-Alpe-Adria bankom, Erste bakom, Agrobankom, Metals bankom, NLB kontinental bankom, Credit Agricole bankom, AIK bankom, Čačanskom bankom, Erste bankom, KBC bankom, Kosovsko-metohijskom bankom, Opportunity bankom, OTP bankom, UBB bankom, EFG bankom, Societe genarale bankom i Credy bankom iz Kragujevca.

U programu kreditiranja tokom protekle godine aktivno je učestvovalo 15 banaka, pri čemu je odobrena 2,1 milijarda dinara kratkoročnih i 2,3 milijarde dinara dugoročnih kredita.