EBRD: Ekspanzija sive ekonomije u Srbiji od 2002. do 2007.
11. mart 2010. | 15:07
Izvor: Tanjug
Vodeći ekonomista u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) Piter Sanfej i predavač na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Goran Krstić saopštili su danas da su došli "do iznenađujućih rezultata", istražujući razmere i razvoj rada na crno i nejednakost u zaradama na tržištu rada Srbije između 2002. i 2007. godine.
Koristeći podatke iz Studije za određivanje životnog standarda (LSMS), oni su utvrdili da je nivo rada na crno u tom periodu znatno povećan, uprkos jakom ekonomskom rastu i uvođenju niza tržišno orijentisanih reformi, objavljeno je na sajtu EBRD.
Drugi zaključak je da je nivo nejednakosti u zaradama u sivoj i zvaničnoj ekonomiji istovremeno ostao manje-više nepromenjen, za razliku od dešavanja u ostalim zemljama na sličnom nivou tranzicije.
Istraživači su u studiji "Nejednakost zarada i siva ekonomija: Svedočenja iz Srbije" ukazali da zaposleni na crno u Srbiji zarađuju znatno manje od onih u zvaničnom sektoru i da rad na crno ima sve veću ulogu u objašnjavanju pojave nejednakosti u zaradama.
Autori studije su, koristeći nacionalne reprezentativne podatke za period od 2002. do 2007, istraživali dva aspekta srpskog tržišta rada - stepen zapošljavanja na crno i razmere nejednakosti zarada. Oni su takođe analizirali da li je nivo zapošljavanje na crno opao u posmatranom periodu, u vreme kada su u Srbiji uvedeni važni zakoni sa ciljem podsticanja i pojednostavljivanja registracije poslovnih firmi.
Jedan od najuočljivijih podataka je da je nivo rada na crno u tom periodu bio u velikom porastu, što je neočekivani rezultat koji se, međutim, može objasniti specifičnošću srpskog slučaja.
Još jedan interesantan rezultat je da je nivo nejednakosti zarada ostao gotovo nepromenjen, kako u zvaničnom tako i u sivom sektoru, u kojem je ta nejednakost naročito izražena.
Analiza je, najzad, identifikovala rad u sivoj ekonomiji kao značajnu odrednicu za nejednakost zarada u 2007, ali ne i u 2002. Radnici na crno su, uz to, zarađivali manje (na mesečnom nivou) od zvanično zaposlenih.
Svi ovi rezultati podvlače značaj koji za vlasti Srbije treba da ima suzbijanje sive ekonomije i podsticanje zakonom propisane procedure zapošljavanja širom tržišta rada, naveo je EBRD.
Istraživanje je urađeno na osnovu Studije za određivanje životnog standarda (LSMS), sprovedene u Srbiji (bez Kosova) u maju i junu 2002. i maju i junu 2007.
U skladu sa standardnom metodologijom LSMS, prikupljane su informacije o prihodu i novou potrošnje u domaćinstvima i kod pojedinaca, o njihovim privrednim aktivnostima i drugo. Dobijeni podaci su reprezentativni na nacionalnom nivou, kao i za regione (šest regiona) i za tip naseobina (grad/selo).
Definicija za nezvaničnu zaposlenost ili rad na crno u ovoj studiji obuhvata radnike bez socijalnog osiguranja, zaposlene u privatnim neregistrovanim firmama i radnike koji rade kod kuće , od vrata do vrata, na takozvanim buvljim pijacama i drugim sličnim mestima.
Glavni pokazatelji na tržištu rada u Srbiji govore da je učešće radne snage u radno sposobnoj populaciji (od 15 do 64 godine) iznosilo 67,2 odsto u 2002. i 64,2 odsto u 2007. Stopa zaposlenosti je bila 59,3 odsto u 2002. i 55,3 odsto u 2007, a stopa nezaposlenosti 11,7 odsto u 2002. i 13,9 procenata u 2007.
Učešće rada u sivoj ekonomiji (u ukupnoj zaposlenosti) iznosilo je 27,6 odsto u 2002. i 34,9 procenata u 2007.
Iz ovih podataka je jasno da su, uprkos jakom ekonomskom rastu u posmatranom periodu, svi glavni pokazatelji na tržištu rada bili slabiji u 2007. nego pet godina ranije, što je pokazatelj da otvaranje radnih mesta u Srbiji i dalje predstavlja izazov, ukazali su autori studije i dodali da ekspanzija privatnog sektora nije uspela da apsorbuje radna mesta koja su izgubljena tokom procesa restrukturisanja i privatizacije.
Ovi podaci takođe pokazuju koliko je veliki značaj zapošljavanja u sivoj ekonomiji Srbije, u kojoj je 2007. radilo gotovo 35 odsto ukupnog broja zaposleni, uprkos poboljšanju poslovne klime u posmatranom periodu.
Autori ukazuju da je jedan od mogućih razloga za ove neočekivane rezultate regresivan karakter poreskog sistema u oblasti zapošljavanja koji je uveden 2001. i koji je bio na snazi do januara 2007.
Pokazatelji istraživanja takođe govore da muškarci, mladi ljudi (od 15 do 25 godina), manje obrazovani, zaposleni u poljoprivredi imaju više izgleda da rade u sivoj ekonomiji. Zapaženo je takođe da je udeo starijih radnika (od 46 do 64 godine) u sivoj ekonomiji povećan u posmatranom periodu , kao i udeo radnika višeg obrazovanja (najmanje sa srednjom školom), dok je udeo zaposlenih u uslužnim delatnostima smanjen.
Radnici na crno su u tom periodu takođe zarađivali manje od zvanično zaposlenih.
Udeo muškaraca zaposlenih u sivoj ekonomiji je u 2002. iznosio 59,9 odsto radno sposobnog stanovništva, a udeo žena 40,1 odsto, dok su 2007. muškarci u radu na crno učestvovali sa 59,4 odsto, a žene sa 40,6 procenata.
Kad je reč o zaradama, podaci pokazuju da je 2007. prosečna mesečna zarada u zvaničnoj ekonomiji bila viša nego u sivoj, ali ne i 2002. Promene u toj nejednakosti zarada su u oba sektora bile statistični zanemarljive.
Autori studije su zaključili da nema sumnje da je Srbija u posmatranom periodu učinila značajan napredak u poboljšanju poslovne klime, što potvrđuju brojni pokazatelji ovog istraživanja.
Podaci Svetske banke iz izveštaja "Vođenje biznisa 2009", međutim, govore da Srbija i dalje stoji loše u pojedinim područjima istraživanja, naročito u oblasti plaćanja poreza i otpočinjanja novog biznisa. Kreatori politike u Srbiji zato treba da udvostruče napore da pojednostave poreski sistem i osiguraju podsticaj firmama i radnicima da se registruju i posluju u okviru zvanične strukture.
Komentari (0)
Unesite tekst komentara: