"Preliminarni podaci pokazuju da je odziv (za legalizaciju) bio van naših očekivanja", rekla je ona i istakla da je u većim gradovima zahteve podnelo više od 95 odsto vlasnika nelegalno sazidanih objekata.

Damnjanović je navela da je "samo u Beogradu podneto 110.000 zahteva" i podsetila da prema starom zakonu u Srbiji podneto ukupno 568.000 zahteve za legalizaciju.

Na pitanje da proceni koliko bi objekata zaista moglo da bude legalizovano, ona je kazala da bi taj broj "s obzirom na uslove koji su sadržani u zakonu i pravilnicima o legalizaciji, trebalo da bude mnogo veći (nego po ranije važećem zakonu)".

"Procenat legalizovanih objekata po ranije važećem zakonu bio je ispod 20 odsto", rekla je ona i dodala da smatra da će "ovoga puta odnos biti obrnut".

Damnjanović-Petrović je objasnila da prema novim propisima, predmeti legalizacije ne mogu biti samo objekti koji se nalaze na infrastrukturnim koridorima ili klizištima, "a njih je relativno malo".

"Liberalizacijom postupka kojim se dokazuje imovinsko-pravni status korišćenja zemljišta, procenjuje da će najveći broj zahteva biti pozitivno rešena", navela je ona.

Damnjanović-Petrović je kazala da se procenjuje da bi, prema onim rokovima koji su propisani, broju zahteva i tehničkoj opremljenosti opština koje rešavaju zahteva, ceo posao legalizacije mogao da se završi za tri godina.

Ona je podsetila da će prema Pravilniku o legalizaciji, pravo na popust od 60 odsto pri plaćanju legalizacije imati građani koja su "trajno rešavali svoju stambenu potrebu, koja su izgradila porodični stambenmni objekat do 100 kvardata bruto građevinske površine, kao i vlasnici stanova do 100 kvadrata, koji na toj istoj opštini nemaju drugi objekat za stanovanje".

Kako je istakla, nesavesnim građanima i investitorima, koji nisu podneli zahtev za legalizaciju, nekretnine će biti srušene ili dvostruko oporezivane.

Rok za podnosenje dokumenata za legalizaciju, po novom Zakonu o planiranju i izgradnji, istekao je 11. marta i neće biti produžavan.