On je na Poslovnom forumu Kopaonik 2010. naglasio da bi, uz odgovarajući socijalni program, trebalo hrabrije krenuti sa stečajevima propalih firmi. „Tako bi bio oslobođen kapital zarobljen u preduzećima koja su izgubila tržište“, precizirao je Vlahović.

Ove godine, po njegovim rečima, rizik je povećan i država treba da formira garancijski fond kojim bi se poslovne banke ohrabrile da više novca plasiraju privredi. U vanrednim ekonomskim okolnostima treba primenjivati vanredne lekove, kazao je Vlahović.

Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić odgovorio je da ideja o garancijskom fondu sigurno odgovara privredi, ali je problem u tome što bi tako mogao da se poveća deficit budžeta. U tom slučaju, ako neka firma ne vrati kredit, to bi morali da plate poreski obveznici, kazao je Dinkić.

Vlahović se založio za bolju sinhronizaciju mera Narodne banke Srbije i Vlade. On je uveren da u slučaju hrabrijeg obaranja referentne kamatne stope banke više ne bi bile motivisane da slobodni novac plasiraju u hartije od vrednosti Centralne banke i Trezora, već bi ga usmerile u privredu.