U delu izveštaja za Srbiju Stejt department ukazuje na to da su zabeleženi problemi u oblasti ljudskih prava i, između ostalog, ukazuje na slučajeve preterane upotrebe policijske sile, korupcije u policiji i pravosuđu, na duge sudske postupke, pritiske na novinare i organizacije za zaštitu ljudskih prava, etničku, polnu i versku diskriminaciju.

Navodi se da je Vlada Srbije nastavila da ostvaruje napredak u saradnji s Haškim tribunalom, ali da su Goran Hadžić i Ratko Mladić i dalje na slobodi. "Vlada je kao prioritet navela hvatanje i prebacivanje u Hag preostalih haških begunaca, a haški tužilac Serž Bramerc je u svom izveštaju od 3. decembra naveo da je zadovoljan saradnjom s Vladom. Ipak, Mladić i Hadžić su i dalje na slobodi, a Tribunal insistira na njihovom hapšenju", navodi se u izveštaju.

Sud za ratne zločine nastavio je suđenja za zločine u SFRJ i kada je reč o nestalima vlasti su postigle napredak u saradnji sa susednim državama, Međunarodnom komisijom za nestale i drugim međunarodnim organizacijama, piše u izveštaju.

Ukazuje se da su sudovi u Srbiji, uprkos ustavnim garancijama, i dalje podložni korupciji i političkom uticaju. Sudijama i tužiocima, naročito onima koji se bave slučajevima organizovanog kriminala i ratnim zločinima, prećeno je smrću i bili su izloženi fizičkim napadima, piše u izveštaju.

Takođe se navodi da tokom protekle godine Vlada Srbije nije postigla napredak u usvajanju zakona o restituciji i vraćanju oduzete imovine građanima.

Stejt department navodi da mediji nisu bili ograničeni ili sprečeni u kritikovanju Vlade i ocenjuje izveštavanje RTS-a kao objektivno mada, kako se ističe, Vlada ima značajan uticaj na RTS i RTV Vojvodine.

Ističe se i da se mnoge televizijske stanice oslanjaju na državnu agenciju Tanjug i da su nezavisne agencije Beta i Fonet ukazale da je finansiranje iz budžeta obezbedilo Tanjugu nepravednu prednost na tržistu.

U izveštaju se ističe da su policijske istrage i sudski postupci u vezi s napadima na novinare često bili dugi i neefikasni i podseća se da je ubistvo novinara Slavka Ćuruvije i dalje nerazrešeno.

Tokom godine neki novinari i medijske organizacije su bili žrtve vandalizma, zastrašivanja i fizičkih napada zbog izveštavanja i prenošenja stavova koji nisu popularni kod Vlade i desno orijentisanih elemenata društva.

U odeljku o slobodi okupljanja i udruživanja, navodi se da su srpske vlasti obično poštovale te slobode, ali se ističe da su pripadnici gej populacije odustali od Parade ponosa pošto im je Vlada iz bezbednosnih razloga zabranila da održe skup na željenom mestu.

Navodi se da su domaće i međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava radile bez ograničenja kojea bi nametala Vlada , ali da su često meta uznemiravanja i pretnji zbog izražavanja kritičkih stvavova na račun Vlade ili stavova koji nisu u skladu s nacionalističkim pogledima po pitanju Kosova, Haškog tribunala ili ratova devedesetih.

Navodi se i da Romi čine 1,4 odsto stanovništva u Srbiji, ali da su i dalje najranjivija manjina i da su često na meti verbalnog i fizičkog maltretiranja, policijskog nasilja i diskriminacije. Romska deca u Srbiji imaju ograničen prisup obrazovanju, zdravstvenoj zastiti, zapošljavanju i zaštiti od porodičnog nasilja, piše u
izveštaju.

U delu izveštaja koji se odnosi na Kosovo podseća se da je Kosovo proglasilo nezavisnost u februaru 2008. i da kontrolu nad mirovnim snagama imaju Euleks, Kfor i vlasti u Prištini.

Prošle godine na Kosovu su zabeleženi brojni problemi, poput slučajeva povreda i pogibija od neeksplodiranih eksplozivnih sredstava, korupcije, mešanja izvršne vlasti u sudsku, politički i etnički motivisanog nasilja i netrpeljivosti prema Srbima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

U izveštaju se navodi da je prošle godine zabeležen slab povratak raseljenih, a naglašava se diskriminacija manjinskih zajednica.

Među glavnim problemima ističu se diskriminacija žena u društvu, seksualno zlostavljanje i trgovina ženama i društvena diskriminacija na osnovu seksualnog opredeljenja i osoba s posebnim potrebama.