On je povodom Svetskog dana potrošača koji se obeležava 15. marta, istakao da povećanje tražnje kroz zaduživanje građana ne vodi ozdravljenju privrede niti je ekonomski opravdano.

„Pad kupovne moći je drastično pao u prva dva meseca u odnosu na isti period prošle godine“, rekao je on.

Bogosavljević je na osnovu istraživanja koje sprovodi Pokret za zaštitu potrošača Beograda zaključio da postoji blagi trend poboljšanja kvaliteta proizvoda, ali je naglasio da je „startna pozicija“ bila veoma loša.

„Kada smo ispitivali kvalitet mleka pre dve godine 92 odsto uzoraka je bilo mikrobiološki neispravno, prošle godine manje od jedan posto. To pokazuje da istraživanja radikalno menjaju ponašanje proizvođača“, kazao je on.

Bogosavljević je ipak istakao da ta organizacija nema dovoljno sredstava kako bi češće radila analize kvaliteta proizvoda i da nema podršku države.

Prema njegovim rečima, cene robe ne prate kvalitet i zdravstvenu ispravnost, odnosno na tržištu postoje i skupi proizvodi na koje potrošači ulažu reklamacije.

Mahmulj Hašimbegović, inženjer tehnologije ishrane je rekao da će nedostatak novca naterati proizvođače da smanje kvalitet proizvoda. Zbog toga je, prema njegovim rečima, jako važno obrazovanje potrošača po pitanju kvaliteta hrane.

Milan Lončar, tržišni inspektor u penziji je rekao da nije mnogo učinjeno na unapređenje pravilnika o hrani, posebno onih koji se odnose na mleko i meso.

„Zbog krize proizvođači traže što jeftiniju sirovinu da bi proizveli što jeftiniji proizvod, dok se na kvalitet ne gleda. Da bi se takvo ponašanje sprečilo trebalo bi da se pojača rad inspekcije“, rekao je on.