Imena koja smo naveli visoko se kotiraju, neki zbog iskustva, neki zbog uticaja u javnom mnjenju, neki zbog stručnosti... Ko će im i kada dati najbolju ponudu pitanje je trenutka.

Većina njih nije bila raspoložena za razgovor o ovoj temi. Biće vremena, najčešći je odgovor. Oni nešto pričljiviji ističu za Danas da im učestalo stižu veoma primamljive ponude od potpuno različitih stranaka.

Oliver Ivanović, bivši funkcioner SDP Nebojše Čovića i aktuelni sekretar u Ministarstvu za KiM, jedan od retkih političara koji je na državnoj funkciji iako ne pripada nijednoj partiji. U vlast je ušao preko liste G17 plus, što, kako kaže, ne znači da ima ikakve bliskosti s tom strankom. Ivanović nam je rekao da su ga iz G17 više puta zvali da im se priključi.

"Ona partija koja bude htela da me ima, moraće prilično da se potrudi, s obzirom da sam „previše“ svoj. Imao sam ponude od većine aktivnih stranaka u Srbiji, ali nikada mi nije, niti će mi pasti na pamet da pristupim, recimo, naprednjacima ili SRS, ili nekoj sličnoj stranci koja je desno od centra. S druge strane, imao sam ponude i od umereno levičarskih partija, ali sam im rekao da sam i njima i građanima korisniji kao „slobodan strelac“. Kako bih ja mogao da zagovaram, recimo decentralizaciju vlasti, a da pripadam socijalistima ili narodnjacima, ili koja bi me stranka podržala u ideji rešavanja kosovskog problema kiparskim modelom, za koji se zalažem", ističe Ivanović.

On, ipak, priznaje da će uskoro morati da se opredeli za ulazak u neku stranku, budući da je „svestan da je za sprovođenje neke ideje neophodno imati partiju iza sebe“.

Miodrag Isakov, potpredsednik Vlade Srbije u vreme DOS, tvrdi za Danas da „nema nameru da se vraća ponovo u taj brlog“ i da se bavi politikom „u tako prljavim uslovima, kao što je danas slučaj“.

"Imao sam u poslednje vreme dve, tri različite ponude, i to da budem u vrhu rukovodstva dotičnih partija. Ali, rekao sam im sledeće - u ovim uslovima, neću. Spreman sam da dižem revoluciju, jedino to. Ali, nemam s kim ovde to da sprovedem. Neohodno je radikalno menjati sistem, izvesti i provesti duboke reforme", ističe Isakov.

Zoran Živković, bivši premijer i žestok kritičar DS, stranke čiji je i dalje član, naglašava za Danas da je u poslednje vreme primio nekoliko ponuda da bude lider stranaka koje su nekada imale pristojnu podršku birača sa snažnim uticajem u parlamentu, a danas su spale „na niske grane“.

"Imao sam ponudu da budem predsednik tih, danas malih, stranaka. Međutim, ko god da me zna, preko medija ili lično, zna da bi to bilo besmisleno. Jedina stranka u kojoj sam bio i u kojoj ću ostati, bez obzira što se ne slažem s mnogim stvarima unutar nje, je DS. Ne pada mi na pamet da napuštam demokrate. Oni imaju program koji me inspiriše da politički delujem. LDP sigurno nije opcija o kojoj razmišljam, kao i nijedna druga stranka. Smatram da je za normalnog čoveka jedna stranka tokom života sasvim dovoljna", poručuje Zoran Živković.

Nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije i bivši lider G17 plus Miroljub Labus nije želeo ni da komentariše navode pojedinih medija o njegovom eventualnom prelasku u SNS. Lider naprednjaka Tomislav Nikolić je tu mogućnost takođe demantovao.

Jožef Kasa, potpredsednik vlade u vreme DOS, isključen je nedavno iz saveza vojvođanskih Mađara, stranke čiji je bio osnivač i dugogodišnji lider, i sada je blizak sa DS. Ipak, formalno im se nije priključio.

Njegov kolega iz vlade Nebojša Čović potpuno se posveti biznisu i sportu ali, s obzirom na iskustvo i temperament, teško je zamisliti da je odlučio da se politički zauvek penzioniše.

Milan Parivodić, bivši ministar u Koštuničinoj vladi, i dalje je zvanično član DSS, ali se potpuno marginalizovao i predvodi nevladinu organizaciju Moja Srbija.

Milorad Vučelić, direktor i glavni urednik magazina Pečat i nekadašnja „zvezda“ SPS, sada je po stavovima, reklo bi se, najbliži radikalima. Ipak, s obzirom da za sebe tvrdi da je ubeđeni levičar, potpuno je neizvesno kakvu je političku sudbinu sebi namenio.

Dušan Mihajlović, bivši ministar policije, svakako u javnosti nije popularan, ali kao „savetnik iz senke“ mnogima bi, posebno u opoziciji, mogao biti koristan.

Čedomir Antić, istoričar i bivši funkcioner G17 plus i DS, smatra da su „retki oni bivši političari koji zbog ostvarenih uspeha, iskazanih vrlina ili dokazanih znanja bude interesovanje drugih stranaka“.

"Oni nisu neko veliko političko ulaganje od koga se naprasno odustalo, kao nekada Milan Panić, ili spomenik nekakvog uspeha, poput pokojnog Dragoslava Avramovića. Stranke, posebno ako se nalaze u nekakvom usponu, teže da prikažu javnosti kako im u masi prilaze i razočarani pripadnici protivničkih stranaka. Međutim, takvim ljudima mesto se pravi u trećem ili četvrtom ešalonu moći. Šta može da ponudi neka opoziciona stranka, puna ambicioznih vođa, političaru koji je bio predsednik ili potpredsednik vlade? Mada, možda su ambicije danas manje", ocenjuje Antić za Danas.

Prema rečima Slaviše Orlovića, docenta Fakulteta političkih nauka, „najvažnije pitanje je da li postoje novi ljudi i, naročito, da li ima svežih ideja“. Orlović primećuje da se kod građana javlja zasićenje poznatim likovima i razočarenje neispunjavanim obećanjima.

"Važna je spremnost uklapanja u postojeće, inače, hijerarhizovane partijske odnose. To znači biti spreman na lojalnost i poštovanje lidera, što ne pada lako onome ko je i sam bio lider. Kod starih kadrova se, s jedne strane, postavlja pitanje stepena zamora i istrošenosti, a s druge strane može se računati na iskustvo i operativne sposobnosti, kao i na poznavanje sistema. Uvek ostaje otvoreno pitanje sujeta, rivalstva, starih računa i liderstva", zaključuje Orlović za Danas.