Maričić je rekao je u toku izrada elaborata o opravdanosti pretvaranja Srpske banke u razvojnu banku.

"Vlada ozbiljno sagledava stanje javnih finansija, srpske ekonomije i privrede u celini. Jedna od opcija u tim analizama je i formiranje državne razvojne banke, a da li će se to desiti i kada zavisi od niza okolnosti koje se sada razmatraju", naveo je on.

Formiranje državne razvojne banke, prema rečima Maričića, zahtevalo bi donošenje novih zakonskih propisa i reorganizaciju državnih finasija i bankarskog sistema.

"Ako analize pokažu da je dobar koncept pretvaranja Srpske banke u državnu razvojnu banku, kakvu imaju i razvijene zemlje, ta banka bi imala ulogu pospešivanja privrednih aktivnosti u Srbiji", rekao je Maričcih.

Većinski vlasnik Srpske banke je država Srbije, sa udelom od 96,5 odsto. Ta banka ima 398 zaposlenih i devet filijala, a prošle godine je pozitivno poslovala.

Srpska banka je nastala iz nekadašnjeg Vojnog servisa Narodne banke Jugoslavije, koja je do 1997. godine bila zatvorenog tipa i radila samo bankarske poslove za potrebe Vojske. Posle donošenja Zakona o bankama, formirana je poslovna banka pod nazivom YU garant banka, kako se zvala do 2003. godine, kada je promenila ime u Srpsku banku.

Raniji plan Vlade Srbije, u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom, bio je da tu banku pripoji Poštanskoj štedionici, zajedno sa Credy bankom iz Kragujevca i Privrednom bankom iz Pančeva.

Krajem januara ove godine Vlada je odlučila da Poštanskoj štedionici bude pripojena samo Privredna banka, a da se razmotri mogućnost da Srpska banka postane razvojna banka, koja bi po povoljnijim uslovima odobravala kredite privredi.

Kredi banku je početkom marta sa 10 miliona evra dokapitalizovala Nova kreditna banka iz Maribora i tako postala vlasnik 55,1 odsto kapitala te banke.

Država trenutno ima udele u devet od 34 banke u Srbiji.