Banke u Srbiji se i ove godine utrkuju u visini kamata koje za evro dosežu do 9,5 odsto. U jeku svetske finansije krize, doduše, neće im biti lako dagrađaneubedeudobru zaradu kao lane kad suu Nedelji štednje,od 31. oktobra do 7. novembra, uz isto tako visoke kamate, ostavili na knjižicama 310 milionaevra.

Štedišama je sada mnogo važnije u kojoj banci će novac biti bezbedan, iako država garantuje za uloge do 50.000 evra, a guverner NBS,koja više ne objavljuje rejting banaka, uverava da su sve sigurne.

Vaskrslo poverenje u banke i visokekamate preselilo je iz kućnih sefova od 2000. godine na štedne knjižice 5,7 milijardi evra i još oko 10 milijardi dinara. Tako su štedni ulozi 2001. godine iznosili 350, naredne 410 miliona evra, da bi na kraju 2007.narasli na 4,9 milijardi evra. Inače, štednja, kao važan izvor investicija, dostigla je petinu prošlogodišnjeg bruto-domaćeg proizvoda Srbije.

Kako ističu iz NBS, štednja je posebno važna u ovo vreme svetske finansijske krize, kada je inostrani kapital znatno skuplji i ograničen, pa su banke prisiljene da se oslanjaju na domaće izvore. Tako će i za Srbiju u narednom periodu obim kreditiranja građana i privrede više zavisiti od toga koliko bude štednje u bankama, što će se odraziti i na ukupnu ekonomsku aktivnost zemlje.

Komercijalna banka je za sada jedina u Srbiji na putu da prikupi milijardu evra devizne štednje. Kako u ovoj banci ističu, od 17. oktobra, bez obzira na visinu štednog ulaga u evrima, za oročen iznos na 24 meseca godišnja kamata je 8,25 odsto, a na tri godine 8,5 odsto.U Nedelji štednje banka nudi više kamate i za dečju štednju: na 12 meseci je 7,7 odsto, na 24 meseca 7,95 odsto, na 36 meseci osam odsto i do punoletstva od 8,35 odsto.

Komercijalna nudi i „rentnu deviznu štednju” sa mogućnošću redovnog podizanja kamate, kao i posebne pogodnosti stepenastog razročenja. Ukoliko se, nakon isteka roka oročenja, ulog ne podigne, oročenje se obnavlja na isti rok i prema važećim uslovima.

Banka Inteza, koja takođe beleži rast uloga, do 30. novembra na iznose veće od 25.000 evra pripisuje godišnju kamatu do osam odsto. Povećane sukamate i za dinarsku štednju, pa tako za oročene uloge na šest meseci kamata iznosi 12,5 odsto, a na godinu dana 14 odsto.

U specijalnoj štednji kamata za dinare na kraju oročenja od 12 meseci dostiže 20 odsto. Rajfajzen banka do kraja novembra, uz stimulativne kamate, nudi i posebne na „stepenastu štednju”, koje su na rok od šest meseci do 12 odsto za evre, a do 18 odsto za dinare.

Ova štednja omogućava štedišama da im novac bude na raspolaganju kad god to žele, a da pri tom ostvaruju višu kamatu koja se po isteku konkretne „stepenice” pripisuje glavnici i tako uvećava osnovica za obračun kamate u sledećem mesecu oročenja. Ako podignu ulog pre roka, dobijaju uvećanu kamatu do nivoa prethodne „stepenice”.

I Hipo AlpeAdrija bankanudi fiksne kamate do 8,5 odsto za evre oročene na jedan do 12 i više meseci. Banka je ponudila dva modela štednje, kako kaže Mirko Španović, član IO, uz pogodnosti, kao što je mogućnost podizanja novca u svakom trenutku, uz pripadajuću kamatu.

Findomestik banka štedišama nudi mogućnost podizanja kamate od osam odsto pre isteka oročenja na evre oročene na osam meseci (bez obzira na visinu depozita). Podizanje „nezarađene kamate” važi ako se novac uloži od danas do 7. novembra.

Evrobank EFG nudi kamate do 9,5 odsto za iznose veće od 1.000 evra oročene na četiri i šest meseci. Posebno su atraktivne po viđenju, čak od 7,5 odsto za štedne račune u evrima, uz pogodnost da štediše raspolažu svojim novcem u svakom trenutku.

Erste banka je za uložen novac do 7. novembra ponudila kamate u rasponu od sedam do 8,5 odsto. U Srpskoj banci stimulativne kamate važeza uloge položene do 15. novembra. Ako se do tada ulože evri, bez obzira na dužinu oročavanja, kamata je osam odsto, a na dinare 15,5 odsto.

Unikredit banka od danas nudi štednju sa kamatom koja raste iz meseca u mesec. One kojiulože najmanje 50 evra na godinu dana očekuje kamata koja će rasti za po jedan odsto, da bi u dvanaestom mesecu dostigla 12 odsto. „Rastuća štednja” omogućava da se prekine oročenje u bilo kom trenutku, a da se za prethodne mesece isplati pripisana kamata.

U Sosijet ženeral bancinemaju specijalnu ponudu za Nedelju štednje. Prema poslovnoj politici ove banke, kako kažu, kamate se ne menjaju tako lako i od prilike do prilike.Važeće kamate, koje su konkurentne, primenjivaće se i u Nedelji štednje.

To znači da devize i dinari oročeni na godinu dana donose kamatu od pet, odnosno 11 odsto. Ukoliko je rokoročenja šest meseci, za 1.000 evra kamata je 4,55 odsto, dok je za isti period za10.000 evra 4,81 odsto, kažu u toj banci.

Koliko su građani podigli para sa štednih knjižica u oktobru, uplašeni svetskom finansijskom krizom, još nema pouzdanih podataka. Iz NBS kažu da će te podatke, kao i koliki je iznos štednih uloga položenih u Nedelji štednje, saopštiti u prvoj polovini novembra.

Garancija države pred poslanicima

Vlada je po hitnom postupku uputila Narodnoj skupštini izmenu Zakona o osiguranju depozita, kojom se garancija, sa sadašnjih 3.000 evra, povećava na 50.000 evra. Izmenom zakona bi se ukinuo porez na kapitalnu dobit, odnosno zaradu od kamate na deviznu šterdnju, od 20 odsto.

U NBS očekuju da će poslanici predlog izmena ovog zakona razmatrati posle usvajanja rebalansa budžeta, a stupio bi na snagu posle objavljivanja u „Službenom glasniku.