Posle žalopojki građanakojima su rate za stambene zajmove povećane preko noći i pošto su pritisnute sa svih strana, poslovne bankeobećale su da će smanjiti marže. Njihova imena Narodna banka Srbijejoš nije objavila,pa će građani sa zategnutom „omčom oko vrata” morati u to da se sami uvere.

„Politika” je, na primeru stambenog kredita od 50.000 evra,pokušala da istraži kako su se rate menjale po bankama u poslednje dve godine i da li je ispoštovana veza između evropske kamate (koja je u međuvremenu znatno pala) i kamata po našim bankama. Ista pitanja uputili smo u ove banke: Inteza, Hipo Alpe-Adrija, Komercijalna, Alfa, Sosijete ženeral, Unikredit, KBC, Rajfajzen, Erste i EFG. Zamolili smo za računicu kolika je bila rata 30. juna 2007. godine, a kolika je istog datuma ove godine, koliko je bila ukupna kamata (euribor plus marža) sa i bez učešća od 10 odsto, da li je kredit osiguran ili neosiguran kod Nacionalne korporacije, koliki su ukupni troškovi za odobravanje kredita, šta je hipoteka...

Tri banke – Rajfajzen, EFG i Unikredit nisu uopšte poslale odgovor, a nekima je trebalo i dve nedelje da elektronski proslede svoje računice. Pojedine banke su dale polovične odgovore, a druge nisu ni navodile sve tražene podatke pa je sastavljanje zbirne tabele bilo nemoguće.

Bankarske marže u Srbiji znatno su veće nego u zapadnoevropskim zemljama, ali i u odnosu na susede.Bankama je do sada famozna odredba „poslovna politika”, poslužila da povećavaju svoje marže i tako prevale veću ratu na leđa klijenta. U svetu inače može da se bira na koji period će se zajam otplaćivati sa fiksnom, a na koji sa promenljivom kamatom.

Sosijete ženeral banka jedina u Srbiji, odoktobra 2007. godine, nudi fiksnu kamatu za sve vreme otplate. Zato iz banke ne mogu da daju iznos rate za jun te godine koja za stambenikreditod 50.000 evra bezučešća ovog 30.juna iznosi 373 evra.Za zajmove uz promenljivu kamatu nismo dobili podatke, a novamarža, kako kažu u toj banci,važiod 2. martaove godine.

Komercijalna banka svoje kamatne stope ne vezuje za euribor s obzirom na to da pareza kreditiranje nije obezbedila zaduživanjem u inostranstvu, već iz domaćih izvora (depozita). Promenljiva kamata 30.juna 2007. iznosila je 6,9 odsto godišnje za stambene kredite osigurane kod Nacionalne korporacije, a 7,25 odsto bez osiguranja.

– Trenutno, kamata za kredite osigurane kod korporacije iznosi 7,3 odsto, a 9,5 odstogodišnje bez osiguranja. Ukoliko je stan koji se kupuje istovremeno i hipoteka, neophodno je učešće od minimum 10 odsto od iznosa kupoprodajne cene. Učešće nije potrebno ukoliko je predmet obezbeđenja druga nepokretnost čija je vrednost veća za minimum 30 odsto od iznosa kredita– kaže Ljiljana Milošević, zamenik direktoraSektora za poslove sa stanovništvom Komercijalne banke.

Kao sredstvo obezbeđenja za stambene kredite u toj banci neophodne su dve blanko menice, hipoteka na nekretnini koja se kreditira ili nekoj drugoj, u odnosu minimum 1:1,11. Godišnje osiguranje nepokretnosti koje služi kao hipoteka je oko 50 evra pri čemu iznos zavisi od građevinske vrednosti nekretnine koja je predmet hipoteke, kao i od tarifa osiguravajuće kuće koja izdaje polisu osiguranja.

Banka Inteza saopštava da je rata za zajam od 45.000 evra u junu 2007. bila 291 evros kamatom od 6,2 odsto, a da je istog meseca ove godine rata 222 evra s kamatom od 3,2 odsto. Iz banke tvrde da toliko niske trenutne kamate važe za oko 70 odsto „starih” klijenata.