Do danas sada se kampanji, registracijom na sajtu Svetske zdravstvene organizacije, priključilo 1.300 gradova iz celog sveta, a iz Srbije jedanaest, saopšteno je danas na svečanoj konferenciji povodom Svetskog dana zdravlja u Skupštini grada.

Gradovima koji učestvuju predlaže se da tokom kampanje zatvore deo ulica za motorna vozila, organizuju aktivnosti u parkovima i javnim površinama, omoguće preventivne preglede, promovišu pravilnu ishranu, organizuju trke ili kampanje čišćenja grada.

Tomica Milosavljević, ministar zdravlja ocenio je da je dobro što se Beograd priključuje inicijativi Svetske zdravstvene organizacije kojom se građanima skreće pažnja na uticaj urbanizacije na zdravlje ljudi.

“U ovom trenutku polovina svetskog stanovništva živi u gradovima. Do 2030. u urbanim sredina živeće šest od deset stanovnika planete, a do 2050. sedam od deset, a do 2035. Jedna trećina siromašnih živeće u gradovima”, naveo je Milosavljević. On je upozorio da su razlike u društvenim faktorima koji utiču na zdravlje unutar gradova mogu biti ogromne, kao što su i razlike između nacija.

On je napomenuo da je zdravstveni sistem dalo svoj doprinos smanjenju rizika po zdravlje, pošto 17 kotlarnica pre Kliničkom centru nije radilo, pa je ove zime emisija sumpor-dioksida svedena na nulu, a emisija ugljen-dioksida prepolovljena.

Dorit Nitzan Kaluski, šef kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju, govoreći o urbanizaciji kao zdravstvenom izazovu 21. veka ukazala je da postoje pokazatelji koji potvrđuju da loše planirana ili neplanirana urbanizacija imaju negativne posledice po zdravlje i bezdednost ljudi.

“Loši putevi i loša bezbednost saobraćaja povećavaju rizik u saobraćaju dok nedostatak zelenih površina koje bi podstakle pojedince i porodice da se više kreću povećava rizik od gojaznosti“, rekla je Nitzan Kaluski i dodala da se svaki grad ima svoje specifične zdravstvene izazove.

Prema njenim rečima, ove godine, u središtu kampanje biće projekat otvorenih ulica, koje su već poznata i uspešna praksa u nekim delovima sveta, poput Latinske Amerike, kada se ulice otvaraju za saobraćaj i otvaraju za pešake određenog dana u nedelji ili mesecu. Ona je podsetila da je ova praksa dobro je poznata i u Beogradu, kao i brojni rekreacioni događaji na ulicama glavnog grada ili takozvani vikendi za šetnju i dodala da se nada da će se ta praksa proširiti i na druge gradove u Srbiji.

Melita Vujnović, zamenik šefa kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju rekla je da su među glavnim izazovima za gradsko stanovništvo hronične nezarazne bolesti poput bolesti srca i krvnih sudova, povišenog krvnog pritiska, dijabetesa i gojaznosti koji su vezani sa urbanim načinom života. Pored toga, kako je navela, gradsko stanovništvo izloženo je i zaraznim bolestima izazvanim nebezbednom hranom i vodom ili lošim uslovima stanovanja, većem riziku od povreda u saobraćaju, kao i rizicima vezanim za mentalno zdravlje i zagađenost vazduha.