Predstavnice Romsko-ženske mreže Srbije pozvale su predstavnike vlasti da primenjuju akcione planove o specifičnom položaju Romkinja, usvojene u okviru obeležavanja Decenije Roma. Predstavnica te mreže Nada Đuričković kazala je da su ti planovi usvojeni formalno, ali da za njihovo sporovođenje nisu obezbeđena sredstva, niti se oni na bilo koji način sprovode.

"Pozivamo državu da se pridržava onoga što usvoji", kazala je Đuričkovićeva na skupu u Muzeju romske kulture u Beogradu. Apelujemo i na gradonačelnike i predsednike opština da se odazovu na inicijative lokalnih planova za poboljšanje položaja Romkinja, dodala je ona.

Kao poseban problem, predstavnice Romsko-ženske mreže navele su podređen položaj Romkinja u porodici. Upisivanjem Roma u registar za izbore nacionalnih manjina uočeno je da većina žena nema osnovna lična dokumenta, a u slučaju da ih imaju, ta dokumenta su kod muža kao glave domaćinstva.

Ona je kazala i da kao skrivenu diskriminaciju usmerenu ka romskoj deci vidi to što pravo na dečiji dodatak ima troje dece jedne porodice, iako je poznato da romske porodice imaju najčešće više dece i to im je jedini stalni prihod. "Istovremeno, država kažnjava ukoliko četvrto ili peto dete ne pohađa školu", dodala je ona.

U Muzeju romske kulture otvorena je i izložba Mesec romsko-ženskog aktivizma.

Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši izjavio je da je stopa nezaposlenosti žena duplo veća od stope nezaposlenosti muškaraca. On je rekao da su žene značajno više od muškaraca ugrožene u vremenima ekonomske krize.

On se založio za veće učesće žena u politici i ocenio da je malo žena na liderskim mestima i na mestima odlučivanja. Egereši je naveo da u Skupštini Vojvodine ima 120 poslanika, ali samo 17 žena.

Potpredsednica vojvođanskog parlamenta Maja Sedlarević izjavila je kako se nada da će jednog dana žena biti na čelu te skupštine. Ona je kazala da problemi rodne ravnopravnosti i ženskih prava ne bi bili vidljivi da nije bilo ženskog aktivizma, kroz nevladine organizacije, institucije i političke partije.

Sekretar Vojvodine za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin rekao je da su nakon 5. oktobra 2000. sve inicijative koje se tiču donošenja odluka i zakona kojima se reguliše pitanja ženskih prava i rodne ravnopravnosti potekle iz Vojvodine. Vasin je ocenio da nema rodne ravnopravnosti bez ekonomskog osnaženja žena.

Konferenciju u Skupštini Vojvodine su povodom Međunarodnog dana žena organizovali Zavod Vojvodine za ravnopravnost polova i Sekretarijat Vojvodine za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, u sklopu programa 10 godina ženskog aktivizma u Vojvodini.

Nevladina organizacija Žene u crnom pozvala je sve žene da uličnim maršom u centru Beograda obeleže dan koji se u svetu obeležava 100 godina. Marš Solidarno za naša prava počinje posle performansa na Trgu Republike u 13.00, a završava se u Centru za kulturnu dekontaminaciju, gde će posle podne biti održano više diskusija o položaju žena.

U Muzeju romske kulture izložbom i panel-diskusijom Položaj Romkinja u Srbiji Romsko-ženska mreža Srbije počinje kampanju Mesec romsko-ženskog aktivizma.

U Skupštini Beograda zamenik gradonačelnika Beograda Milan Krkobabić organizuje čajanku, na kojoj će biti najavljena kampanja protiv starosne diskriminacije žena.

U podne na Trgu Republike Inicijativa mladića organizuje akciju Budi muško, pokloni cvet, kao deo projekta za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja.

Na osnovu podataka Nacionalne službe za zapošljavanje, stopa zaposlenosti žena je 20 odsto manja od one kod muškaraca i plaćene su u proseku 15 odsto manje. Žene čine 55 odsto nezaposlenih, duže cekaju na posao i obrazuju se i rade u manje plaćenim delatnostima. Na rukovodećim mestima ih je znatno manje.

Dan žena je ustanovljen na Drugoj međunarodnoj konferenciji socijalistkinja 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na inicijativu liderke ženskog radničkog pokreta Klare Cetkin, a u znak sećanja na demonstracije radnica u Čikagu.

Dan žena prvi put je obeležen 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švarcarskoj i Danskoj, a u Srbiji 1914.

Slovakinje zbog seksističkih viceva vratile premijeru ruže

Slovakinje iz nevladinih organizacija za ravnopravnost žena vratile su danas premijeru Robertu Ficu ruže koje im je poslao za Međunarodni dan žena, zato što ga njegova stranka slavi pričanjem seksističkih viceva.

Aktivistkinje dve slovačke nevladine organizacije su u sedištu Vlade predale i otvoreno pismo premijerui s 200 potpisa. "Vi ste premijer zemlje koja se obavezala da će ispuniti zadatke iz oblasti ljudskih prava i rodne ravnopravnosti. Umesto toga, pričate seksističke viceve koji nas vređaju i doprinose širenju rodne neravnopravnosti", piše u pismu premijeru.

Prošlog četvrtka na jednoj proslavi su Ficovi ministri pričali okupljenim ženama seksističke viceve o lekarima i medicinskim sestrama, a ministar zdravlja Rihard Raši nazvao je tada sebe ginekologom-amaterom.