U izveštaju se ukazuje na to da 12 odsto stanovnika zemalja Zapadnog Balkana godišnje najmanje jednom da plati mito. Prema tom izveštaju, korupcija je najrasprostranjenija u Bosni i Hercegovini i Albaniji, a potom u Hrvatskoj, na Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji, a najmanje je raširena u Makedoniji.

Navodi se da su pokušajima korupcije najizloženiji policajci, lekari, carinici, bolničarke, opštinski službenici katastra i građevinskih dozvola, sudije i tužioci. Mito se, dodaje se, često nudi i za ubrzanje ili završetak nekog postupka, ali i za izbegavanje kazne.

Podmićivanje se najčešće, 70 odsto, vrši gotovim novcem, ali i hranom i pićem, a građani su ti koji uglavnom, u više od 40 odsto slučajeva, nude mito, dok službenici u javnoj upravi stavljaju do znanja ili neposredno traže novac ili nešto drugo za protivuslugu.

Samo jedan i po odsto građana prijavljuje vlastima slučajeve ili pokušaj podmićivanja, 30 odsto smatra da bi to bilo bespredmetno i da nikog za to nije briga, a između 20 i 25 odsto njih misli da je to uobičajeno, da imaju koristi ili da je to učinjeno u znak zahvalnosti.

Građani u Albaniji i na Kosovu, prema izveštaju, za podmićivanje prosečno izdvajaju manje od 200 evra godišnje, što je oko dva odsto prihoda domaćinstva za Albance, ali 11 odsto za žitelje Kosova, čime su oni blizu Makedonaca, koji za mito daju više od 14 odsto prihoda. Stanovnici Srbije za podmićivanje izdvajaju oko 380 evra godišnje, što je manje od četiri odsto prihoda domaćinstva, Crnogorci oko 450 evra, a to je iznad četiri odsto prihoda, Hrvati 400 evra, nešto više od dva odsto prihoda domaćinstva.