Đogović je, predstavljajući rezultate istraživanja Instituta, istakao da je u februaru u Srbiji evidentirano 767.418 nezaposlenih što je rast od 2,1 odsto u odnosu na januar ove godine, te da od početka krize u Srbiji, od oktobra 2008. godine, ima 50.000 nezaposlenih više.

On je dodao da je pravilnije reći da Srbija možda izlazi iz recesije, ne da je izašla budući da se, kako je rekao, nalazimo u dubokoj ekonomskoj i društvenoj krizi.

„Gde god začeprkate u ovoj zemlji ima kriznih žarišta“, rekao je Đogović i dodao da opšta kriza proizilazi iz krize upravljanja jer Srbije ne vodi dobru ekonomsku politiku.

Komentarišući podatke Republičkog zavoda za statistiku Srbije i tumačenje rasta kao izlaska iz recesije Đogović je rekao da je rast industrijske proizvodnje od 12,5 odsto u martu u odnosu na februar rezultat sezonskog uticaja i pokretanja proizvodnje u velikim fabrikama kao što su Petrohemija, Staklara iz Paraćina i drugih.

„Pozitivne tendencije zabeležene su zbog niske baze za poređenje“, objasnio je Đogović.

On je zaključio da je, da bi i suštinski Srbija beležila rast, neophodna reindustrijalizacija zemlje koja nije moguća sa slabom pravnom infrastrukturom, preglomaznom adminstracijom, mitom i korupcijom, neizgrađenom saobraćajnom, telekomunikacionom i energetskom infrastrukturom.

Đogović je kazao da opština Lebane ima najveću stopu nezaposlenosti u Srbiji, 61,4 odsto dok je najmanja u beogradskoj opštini Savski venac, 2,5 odsto.

On je dodao inflacija u martu iznosila 1,2 odsto što znači da su potrošačke cene od početka godine porasle za dva odsto.

„Cene usluga na mesečnom nivou porasle su 1,1 odsto a roba 1,2 odsto“, istakao je.

On je dodao da je najveći impuls inflaciji davala država najviše zbog rasta cene električne energije.

Đogović je ocenio i da će dalji rast inflacije zavisiti isključivo od države.

On je dodao da su Rusija, Nemačka i Italija u posmatranom periodu najvažniji spoljno trgovinski partneri Srbije pri čemu najveći deo ukupnog izvoza 12,3 odsto odlazi u Italiju dok se najviše, 14 odsto, uvozi iz Rusije.

Pozitivan spoljno trgovinski saldo Srbija je ubeležila jedino sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom.

I pad zimske turističke sezone Đogović tumači kao opšti pad životnog standarda.

Naime, prema rezultatima istraživanja Instituta ove sezone bilo je 31 odsto turističkih noćenja manje u odnosu na isti period protekle godine.

Đogović je istakao da je najviše pretrpeo planinski turizma i to zbog nepripremljenosti domaćih turističkih radnika za viznu liberalizaciju, ocenio je.

„Najveći pad broja noćenja zabeležen je na Kopaoniku, 46 odsto“, rekao je.