On je, na konferenciji za novinare, rekao da se može računati sa daljim pooštravanjem kreditno- monetarne politike, uz napomenu da je NBS već povećala referentnu kamatnu stopu za 0,5 odsto, ali da će dejstvo tih mera biti ograničeno, jer se inflacione tenzije nalaze na drugoj strani, koja je dovela do povećanja cena u avgustu.

Đogović je istakao da se razlozi za pravi ‚‚cunami cena‚‚ tokom avgusta nalaze manjim delom na strani tražnje, a većim delom su posledica strukturnih problema privrede, uticaja vezanih za klimatske prilike, ali i kartelskog ponašanja i neefikasnosti države.

Bitni razlozi su nepostojanje strategije poljoprivrednog razvoja, neadekvatna politika subvencija i premiranja koja dovodi do stalnog zaostajanje poljoprivrede i njenog konkurentskog položaja u odnosu na okruženje, što je, uz nepovoljne vremenske prilike, dovelo do manje ponude proizvoda.

"Rast troškova proizvodnih inputa uslovio je rast finalnih cena, pri čemu je velikog uticaja imalo i kartelsko i monopolsko ponašanje pojedinih učesnika na tržištu, gde se u datim okolnostima pod izgovorom trzišne situacije nastoji progurati i dodatni interes za ostvarivanje ekstraprofita", ukazao je Đogović.

Napominjući da postoji nastojanje da se ‚‚kroz mala vrata kreira veća cena‚‚ , od one koju bi tržište u normalnim uslovima diktiralo, Đogović je rekao da je do toga došlo zato što su državne institucije neefikasne i kasno reaguju.

On je istakao i da se postavlja pitanje koja je uloga Republičkih robnih rezrevi, koje praktično predstavljaju pasivnog posmatrača, a reaguju tek kad se nešto desi, a onda je već kasno.

Đogović je ukazao na još jedan bitan razlog talasa poskupljenja - a to je depresijacija domaće valute, koja je povećala cene uvezenih proizvoda i proizvodnih inputa.

 

Srbija u zoni visoke zaduženosti

 

Prema proceni Instituta za tržišna istraživanja IZIT, Srbija se već nalazi u zoni visoke zaduženosti, mereno odnosom ukupnog spoljnog duga prema bruto društvenom proizvodu, receno je na današnjoj konferenciji za novinare u tom Institutu.

Direktor IZIT-a Miloje Kanjevac rekao je da je odnos spoljnog duga prema BDP-u 78,1 odsto i bliži se gornjoj granici od 80 odsto koja označava ulazak u zonu visoke zaduženosti.

"Ali, to je u uslovima kada se BDP obračunava u tekućim cenama, što znači da je BDP veštački naduvan, pa je realnije da je Srbija već visoko zadužena", smatra on.

Kanjevac je ukazao da je spoljni dug Srbije 2,6 puta veći od ukupne vrednosti izvoza, što je više od 2,2 puta a to predstavlja granicu za ulazak u zonu visoke zaduženosti.

On je dodao da je u odnosu na stanje s kraja prošle godine spoljni dug u junu, izražen u dolarima, bio manji za 11,4 odsto, što je "samo optička varka, kao posledica jačanja dolara tokom 2010. godine".

     

Kada se gleda u evrima, spoljni dug Srbije porastao je sa 22,79 milijardi na 23,83 milijarde, odnosno 4,6 odsto.

Generator rasta spoljnog duga je javni sektor, čiji dug je povećan sa oko 10 milijardi dolara u maju na 10,2 milijarde u junu. U odnosu na decembar smanjen je za 2,2 odsto, ali to proističe samo iz kursnih razlika, objasnio je on, dodajući da je izraženo u evrima, spoljni dug javnog sektora porastao za čak 15,5 odsto.

On je ukazao da je privatni sektor povećao zaduženost sa majskih 18,8 milijardi dolara na 18,88 milijardi ili za 0,4 odsto, a u odnosu na decembar smanjo za 15,7 odsto, što je opet samo posledica jačanja dolara. Izraženo u evrima, spoljni dug privatnog sektora u junu je ipak bio manji nego u decembru, ali za 0,9 odsto.