“Da bi se ostvario održiv ekonoski rast, nužno je odustajanje od povećanja potrošnje bez pokrića u rastu bruto domaćeg proizvoda”, rekao je Pješćić na Okruglom stolu magazina Bankar, dela Ekonom:east Media Group.

On je istakao da postkrizni model privrednog rasta Srbije od 2011. do 2020. podrazumeva prosečan rast BDP-a od 5,8 odsto, a za to je potrebno da se poveća učešće investicija na 25 odsto BDP-a u 2015, odnosno na 28 odsto u 2020. Istovremeno je, po njegovim rečima, potrebno smanjiti udeo potrošnje sa sadašnjih 92,5 odsto na 81 odsto BDP-a u 2020.

“Nacionalna štednja do 2020. treba da dostigne 27,7 odsto BDP-a. To podrazumeva reformu javnog sektora, penzionog sistema i smanjenje javne potrošnje, što bi indirektno dovelo i do povećanja private štednje”, kaže Pješćić.

Trenutno je nivo štednje u Srbiji veoma nizak, manji nego u afričkim zemljama.

“Udeo nacionalne štednje u BDP-u je oko 11 odsto, dok je svetski prosek oko 23 odsto. Nivo štednje u Srbiji niži je nego u bilo kom regionu u svetu. U centralnoj i istočnoj Evropi taj nivo je 17 odsto BDP-a, veći nivo imaju čak i afričke zemlje, dok je nivo štednje u evroazijskim zemljama u razvoju čak 44 procenata BDP-a”, rekao je Pješćić.

S druge strane, udeo investicija u Srbiji je 19, dok je svetski prosek 23 odsto BDP-a.

Pješćić je rekao da dosadašnji model privrednog rasta baziran na niskoj domaćoj štednji i visokom prilivu stranih investicija, bilo da je reč o direktnim investicijama ili zaduženjima u inostranstvu, može da rezultira visokom zaduženošću domaće privrede prema inostranstvu.

“Razlika između visokih investicija i niže nacionalne štednje rezultira deficitom tekućeg računa”, rekao je on i dodao da bi u tom kontekstu investicije u Srbiji trebalo da budu znatno više od svetskog proseka.

Ukazujući na potrebu da se poveća uloga dinara, Pješčić je izneo podatak da je učešće dinarske u ukupnoj štednji svega 1,56 odsto.