Na sastanku održanom posle značajnog rasta cena u drugoj polovini godine predloženo je temeljno preispitivanje uloge Robnih rezervi kako bi država kupovala pojedine proizvode kad su jeftini, a prodavala onda kad poskupe, saopšteno je iz Vlade.

Na sastanku je dogovoreno sagledavanje kratkoročnih mera u vezi sa efikasnijim delovanjem antimonopolske politike, i to u lancu proizvodnje, prerade i prometa hrane i politike subvencija u poljoprivredi. Rast cena je najviše izazvan rastom cena prehrambenih proizvoda.

Cene hrane i pića imaju veliko učešće u formiranju potrošačkih cena, 37 odsto.

 

Bajec: Cene hrane glavni generator inflacije

Savetnik premijera Jurij Bajec je izjavio da je na sastanku ocenjeno da je rast cena hrane jedan od glavnih generatora inflacije u ovoj godini, koja će biti iznad planiranog nivoa. On je napomenuo da će se ovogodišnje poskupljenje hrane odraziti i na inflaciju početkom sledeće godine.

Desila se paradoksalna situacija da je Srbija u ovoj godini imala suficit u izvozu hrane od oko tri milijarde dolara, ali je najveći deo troškova domaćinstava odlazio upravo na kupovinu hrane, koja je u prvoj polovini godine neznatno poskupela, a onda se u trećem kvartalu desio veliki rast cena hrane, što je podstaklo inflaciju, rekao je Bajec.

Na sastanku je zaključeno da ministarstva trgovine i poljoprivrede treba da sačine predlog mera koje će dovesti do stabilizacije cena hrane kako bi se smanjio njihov efekat na rast inflacije, preneo je Bajec na okruglom stolu o ekonomkoj krizi i putu ka EU.

Poskupljenje hrane je, prema oceni NBS, glavni razlog što će inflacija ove godine preći planiranu granicu od osam odsto. Cene hrane u Srbiji ove godine su najviše porasle od svih zemalja regiona i imaju najveći uticaj na rast potrošačkih cena, 34,1 odsto. U Rumuniji je to učešće 32,6 odsto, u Hrvatskoj 25,1, Mađarskoj 17, Sloveniji 14,6, a prosek u zemljama Evropske unije je 14,2 odsto.

   

Bugarin: Lečenje posledica nedovoljnog agrarnog budžeta

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izjavio da su najavljene mere za stabilizaciju cena hrane samo lečenje posledica, čiji je uzrok u neprimereno malom agrarnom budžetu za 2010, a da je današnji sastanak trebalo da bude održan mnogo ranije.

"Agrarni budžet od 2,4 odsto budžeta za 2010. je bio nedovoljan da bi podsticao razvoj poljoprivrede i unapređenje konkurentnosti", rekao je Bugarin novinarima.

Agrarni budžet je imao više socijalnu kategoriju i bio je selektivan, pa su samo privatna registrovana gazdinstva imala pravo na državne podsticaje, dok privredni subjekti koji su pravna lica nisu imali to pravo, dodao je Bugarin.

Republički budžet je bio restriktivan prema agrarnom budžetu, pa srpska poljoprivreda nije mogla biti konkurentna u regionu, kazao je on, ističući da je poljoprivreda jedina privredna grana koja u spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom beleži ozbiljan suficit.