Ugovore su s potpredsednikom EIB-a Darijem Skanapjekom potpisali ministarka finansija Diana Dragutinović, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i generalni direktor EPS-a Dragomir Marković.

Vlada Srbije je potpisala ugovor o kreditu od 195 miliona evra koji je namenjen gradnji prve dve deonice autoputa između Niša i bugarske granice, na Koridoru 10. Grad Beograd je dobio kredit od 90 miliona evra za gradnju pristupnica do novog mosta preko Save, kod Ade Ciganilije, a Elektroprivreda Srbije potpisala je ugovor o kreditu od 40 miliona evra za nabavku digitalnih brojila sa sistemom daljinskog očitavanja.

Potpredsednik EIB-a Dario Skanapjeko rekao je da je Koridor 10 kičma Zapadnog Balkana i da će novac biti uložen u prvoj fazi u prve dve sekcije puta od Niša prema bugarskoj granici, a kasnije će biti finansirane i ostale tri sekcije.

Skanapjeko je rekao i da će novi kredit za most preko Save doprineti završetku tog mosta, što će uticati na smanjenje saobraćajnih gužvi, buke i zagađenja u Beogradu. Skanapjeko je dodao i da će 40 miliona evra kredita Elektroprivredi Srbije biti uloženo u zamenu brojila, čime će biti smanjeni tehnički i komercijalni gubici energije, a biće povećana i energetska efikasnost.

Dragan Đilas je rekao da grad neće imati problema s vraćanjem duga za most preko Ade jer on čini svega tri procenta ovogodišnjeg budžeta.

Diana Dragutinović je rekla da je kredit od 195 miliona evra za Koridor 10 uzet pod izuzetno povoljnim uslovima, ističući da je period ročnosti 30 godina i da će kredit biti povučen kroz 20 rata. Kamatna stopa, zavisno od odluke Vlade Srbije, može biti fiksna i tad bi bila 3,99 odsto, dok bi varijabilna kamatna stopa bila oko dva procenta.

Dragomir Marković je rekao da će potpisivanjem novog ugovora sa EIB-om biti zaokružena finansijska konstrukcija 40 plus 40 miliona evra, koji će biti iskorišćeni za uvođenje naprednih brojila, što je, prema Markovićevim rečima, osnova za buduće projekte naprednih mreža. Tim sredstvima će biti zamenjeno pet odsto brojila u Srbiji.

Sredstva iz tih zajmova biće upotrebljena za kupovinu, nabavku i ugradnju 250.000 novih brojila, koja će doprineti smanjenju gubitaka električne energije u mreži EPS-a, povećanju procenta naplate računa i smanjenju krađe struje, a biće uložena u oblasti Novog Pazara, Vrbasa, Krnjače, Vranja i Velike Plane.

Evropska investiciona banka je u Srbiji od 2000. uložila tri milijarde evra, od čega u ovoj godini 700 miliona evra, zajedno s današnjim ugovorima.

Premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je da pomoć EIB-a ima veliki značaj za Srbiju u procesu pridruženja Evropskoj uniji i da je zadovoljan što je ta finansijska institucija danas zvanično otvorila predstavništvo u Beogradu.

On je istakao da je sektor malih i srednjih preduzeća od EIB-a dobio 250 miliona evra, a toliko će dobiti i u narednoj godini.

Predsednik EIB-a Filip Mejstad rekao je da je otvaranje regionalne kancelarije EIB-a u Beogradu potvrda da ta banka želi da nastavi da pomaže Srbiji u oporavku privrede, energetskog sektora i infarstrukture, ali i da ulaže u istraživanje i razvoj, na čemu je, prema njegovim rečima, posebno insistirao ministar nauke i tehnološkog razvoja Srbije Božidar Đelić.

Mejstad je podsetio da je EIB najaktivnija međunarodna finansijska institucija regionu i Srbiji koja najviše investira u javni, ali i u privatni sektor.

On je potvrdio da ta banka planira investicije u kompaniju Fijat automobili Srbija i ocenio da će otvaranje kancelarije EIB-a u Beogradu doprineti da ta banka bolje odgovori zahtevima za finansiranje javnih i privatnih klijenata.

Mejstad je rekao da EIB po pravilu finansira do 50 odsto projekata, ali da u nekim slučajevima, kao što je energetska efikasnost, može da napravi izuzetak i finansira i do 75 odsto vrednosti projekta.

Vicepremijer Božidar Đelić rekao je da otvaranje regionalne kancelarije EIB-a u Beogradu predstavlja dokaz da ta banka vidi Srbiju i Zapadni Balkan kao važno mesto za investicije u oblasti infrastrukture i ekonomije znanja. On je rekao da je Srbija s 36 odsto duga u BDP-u jedna od najmanje zaduženih zemalja, ali da to ne znači da ne treba da bude oprezna.

„Zajmovi EIB-a koji su na primer na 25 godina s kamatnom stopom od 3,6 odsto su pogodni za našu zemlju. Imamo vremena da dobijemo i prihode od tih investicija kako bismo pokrili troškove tih zajmova. Srbija ne sme preći, sa ukupnim zaduživanjem, 45 odsto BDP-a, što je 50 do 75 odsto manje od zemalja koje su trenutno u finansijskim problemima. Srbija trenutno ima zaduženje od 36 odsto BDP-a i radi se o dugu za koji postoji suverena garancija Srbije“, rekao je Đelić.

On je istakao da će Srbija od predsednika EIB-a Filipa Mejstada tražiti podršku da u EU budu deblokirani strukturni fondovi i bespovratna sredstva za Srbiju po dobijanju statusa kandidata, što bi uz ostale zajmove bili veoma jeftini resursi za obnovu infrastrukture i ekonomije znanja u Srbiji.