“Svi imaju pravo da znaju šta njihove vlade rade u njihovo ime, šta taje od građana”, rekla je Smajlović, dodajući da građani imaju pravo da saznaju da li ih one obaveštavaju pogrešno ili nedovoljno.

Novinarstvo, po njenim rečima, ne bi smelo da beži od kontroverzi da ne bi dovelo u neprijatnost političke, vojne ili ekonomske lidere i moćnike.

Ipak takva vrsta novinarstva sa sobom uvek nosi rizike, zbog toga je osnivač ovog sajta Džulijan Asanž pokušao da deluje iz Švedske, jer je tamo najliberalniji zakon u novinarstvu, ali ni to nije uspelo, “jer su njegovi moćni protivnici uspeli da izvrše i politički pritisak na pravosuđe u Švedskoj", kazala je Smajlović.

Ona je navela i da novinari u Srbiji imaju razloga da strahuju od sličnih pritisaka pravosuđa koje nije dovoljno nezavisno od vlasti i da u Srbiji postoji veliki raskorak između onoga što političari govore i rade.

Prema njenim rečima, nedavno usvojen zakon o elektronskim komunikacijama je udar na zakonsko pravo novinara da štite tajnost svojih izvora, jer omogućava službama bezbednosti da jednim pritiskom na dugme dobiju izlistanu komunikaciju novinara sa svojim izvorima.

Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik internet portala Pištaljka takođe je izrazio solidarnost sa Vikiliksom, dodajući da se na ovom sajtu i objavljuju dokumenta koja mogu anonimno da se dostave, ali se za razliku od Vikiliksa kasnije proveravaju, obrađuju i rade dalja istraživanja.

Ali bez obzira što se na ovom sajtu koji se bavi korupcijom razotkrivaju afere, poput one da kompanija ministra Dulića sarađuje sa budžetskim korisnicima, mediji ne koriste te priče, jer novinari i urednici ne mogu da se odupru političkim pritiscima, kaže Radomirović.