On je podsetio da je projektovana inflacija za 2011. 4,5 plus-minus 1,5 odsto.

Šoškić je objasnio da Narodna banka nije mogla da utiče na obuzdavanje inflacije u drugoj polovini 2010. Budući da je glavni “krivac” za to rast cena hrane i pića. One kako je objasnio u strukturi potrošnje u Srbiji imaju udeo od 37,8 odsto. Udar na cenu hrane koja je u julu poskupela 16,1 odsto, u avgustu 22,1 I u septembru 15,6 odsto uslovio je skok inflacije, rekao je guverner.

“To je jedan od klasičnih šokova koji semogu javiti na tržištu”, rekao je Šoškić.

On je dodao da je odgovor Narodne banke na to bio restriktivnija monetarna politika u drugoj polovini godine kada je ova institucija počela da podiže referentnu kamatnu stopu.

Uprkos tome, Šoškić je istakao da NBS za sada ne planira da menja inflacioni cilj za narednu godinu.

U tome će biti neophodna pomoć države, naročito u delu vođenja fiskalne politike, rekao je Šiškić. On je ocenio da će dodatni pritisak na inflaciju u 2011. biti i odrmzavanje plata i penzija, ali i cena koje su pod kontrolom države.

Potrebno je i rešiti problem sa rastom cena poljoprivrednih proizvoda, pokušati privući veći priliv stranih direktnih investicija, ali i rešiti problem postojanja deficita tekućeg računa, u kome najveći udeo ima trgovinski deficit, naveo je on.

Za to je, zaključio je guverner, potrebna i primena postkriznog modela rasta koji podrazumeva rast izvoza razmenjljivih dobara.