Vidović je rekao da je izvoz mesa iz Srbije pre 20 godina bio vredan 763 miliona dolara, a stvaranjem boljih uslova u svinjogojstvu godišnji izvoz mogao bi iznositi i dve milijarde evra.

"U Vojvodini postoje ogromne mogućnosti jer postoje velike površine zemlje na raspolaganju. Starteško je pitanje da li Srbiji treba proizvodnja 14 miliona svinja, što bi omogućilo da posao dobije više od 50.000 ljudi", rekao je Vidović.

Prema njegovim rečima, država bi mogla da stvori uslove da se tržišni viškovi kukuruza, od oko dva miliona tona ne izvoze, već da se iskoriste za povećanje proizvodnje svinja, što bi dovelo i do veće zarade od izvoza poljoprivrednih proizvoda.

U Srbiji se trenutno godišnje proizvodi oko četiri miliona svinja, a Vidović smatra da bi do poboljšanja uslova proizvodnje u svinjogojstvu moglo doći ako Vlada usvoji nekoliko uredbi, koje bi se odnosile na period od 20 do 30 godina.

Prema Vidovićevim rečima, jedna od najvažnijih je uredba o klasifikaciji mesa na liniji klanja jer nijedna svinja nema isti procenat mesa, a neophodno je doneti i uredbe o stočnoj hrani, organizaciji selekcijske službe, centrima za vestačko osemenjavanje i uredbu o vakcinaciji na svinjsku kugu.

"Vrednost proizvodnje mogla bi biti zuzetno velika i teško bismo mogli naći oblast u kojoj se može zaposliti više ljudi, što direktno, što kroz razne vidove kooperacija. Centralna vlast to ne uspeva da sagleda", ocenio je Vidović.

Predsednik Udruženja uzgajivača svinja Ferenc Major tvrdi da država ne pomaže dovoljno sitne proizvođače, iako oni daju 70 odsto proizvodnje svinja u Srbiji. "Srbija danas ne može da konkuriše zapadnom tržištu, jer je individualna proizvodnja svinja zapuštena, a industrijska nekonkurentna onoj u Evropskoj uniji", rekao je Major.