Cvetković je objasnio da se globalno posmatrano krenulo u realizaciju strategije Srbija 2020. jer je po nedavno izmenjenom Zakonu o budžetskom sistemu predviđen pad javne potrošnje u odnosu na BDP sa blizu pet na 4,1 odsto.

„Pored smanjenja fiskalnog deficita na 4,1 odsto, imamo povećanje agrarnog budžeta od 10 odsto, povećanje globalne svote namenjene podršci izvozno orijentisanoj privredi od 18 odsto, povećanje kapitalnih ulaganja od 20 posto i u krajnoj liniji smanjenje javne potrošnje od dva odsto“, naveo je premijer.

Premijer je rekao da su dva najznačajnija parametra ekonomskog razvoja Srbije do 2020. rast bruto domaćeg proizvoda po stanovniku do 8.000 evra i da do kraja naredne decenije u Srbiji bude zaposleno 400.000 ljudi više nego danas.

Premijer je na predstavljanju nacrta strategije Srbija 2020. rekao da je dosadašnji model ekonomskog razvoja iscrpeo sve mogućnosti te da je nova stategija ekonomskog razvoja strategija diskontinuiteta i promena. “Dosadašnji razvoj je bio baziran na velikoj domaćoj tražnji, uvozu i na velikoj potrebi za stranim sredstvima. Takav model razvoja više nije održiv i moramo da izvršimo promene”, rekao je Cvetković.

On je objasnio da će se suština nove strategije sastojati u tome da se povećana stopa privrednog rasta ostvaruje na značajnom povećanju izvoza, stavljanu akcenta na deo privrede koji proizvodi razmenjiva dobra, stavljanju akcenta na investicije. ”Moramo da izvršimo reforme u pogledu poreza i u određenim sektorima, kao šro je javna potrošnja, i da više ulažemo u infrastrukturu”, rekao je on.

Vicepremijer Božidar Đelič rekao je da je strategija rađena po uzoru na evropsku strategiju razvoja do 2020, s tim što je vođeno računa o specifičnostima trenutnog stanja u Srbiji.

On je dodao da su dva preduslova za uspeh Srbije u narednoj deceniji institucionalne reforme, uključujući reformu pravosuđa i definisanje prostornog razvoja Srbije, koji je već urađen.

Pet ciljeva na kojima će strategija biti zasnovana su privredni rast zasnovana na izvozu, povećanje zaposlenosti, smanjenje siromaštva, unapređenje ljudskog kapitala i ulaganje u nauku.

Đelić je rekao i da je plan da do 2020. za nauku bude izdvojeno dva odsto BDP-a.

Za narednu godinu, prema njegovim rečima, predviđeno je povećanja budžeta za nauku za 120 odsto, pri čemu će 60 odsto sredstava biti izdvojeno za programe i opremu, a 40 odsto za plate. „To znači da će u narednoj godini budžet Ministarstva nauke porasti na 0,5 odsto BDP-a“, precizirao je Đelić.