„Stoga svim privrednicima preporučujem da dva puta razmisle pri formiranju cena i da u cene nepotrebno ne ugrađuju nepovoljna cenovna kretanja, a onima koji su cene podigli preporučujem da ih na vreme spuste jer je gomilanje zaliha gotovih proizvoda najskuplji vid poslovanja“, poručio je Šoškić.

Na pitanje kako se oseća kao guverner zemlje s najvišom stopom inflacije u Evropi, Šoškić je istakao da je inflacija u Srbiji neprihvatljivo visoka. „Istini za volju, međutim, najveća bojazan u svetu danas je deflacija, odnosno opšti pad cena kao najjači pokazatelj recesije i stanje u kom monetarna politika, po pravilu, zbog niskih i skoro nultih referentnih kamatnih stopa više ne može imati podsticajno dejstvo na privrednu aktivnost. To svakako ne umanjuje izazov inflacije u našoj zemlji i vrlo je neprijatna situacija u kojoj vidimo da je u drugoj polovini 2010. došlo do značajnog rasta cena na realno vrlo niskim stopama privrednog rasta. Kao guverner, ne mogu biti zadovoljan ako se postojeća situacija ne počne bitno da popravlja u narednoj godini“, kazao je Šoškić.

On je istakao da je delom za rast cena i kursa kriv i NBS jer je prerano značajno smanjio referentnu kamatnu stopu, a potom i obavezne rezerve i tako oslobodio dodatnu likvidnost.

„Ta dva faktora su imala uticaja na nestabilnost na deviznom tržištu, pa i stvaranje uslova za nešto veći rast cena u drugom delu godine. U NBS smo to uočili i već u avgustu krenuli s postepeno restriktivnijom monetarnom politikom, a za narednu godinu razmatramo i mogućnosti restriktivnije politike obaveznih rezervi", poručio je Šoškić.

On je kao osnovni razlog što je inflacija veća od ciljane naveo kretanje cena hrane i pića, koje s više od 37 odsto učestvuju u formiranju indeksa potrošačkih cena kojim se meri inflacija.

„Stope inflacije iznad gornje granice inflacionog cilja biće prisutne i narednih nekoliko meseci. Pri tom, to je jednim delom rezultat i činjenice da inflaciju narednih nekoliko meseci u 2011. merimo indeksom potrošačkih cena u odnosu na isti mesec 2010. A tad su cene bile relativno niske, ispod donje granice inflacionog cilja. Otuda će zadržavanje stope inflacije na nivou iznad gornje granice cilja biti statistički prisutno sve do onih meseci 2011. kad su se u tim mesecima 2010. počeli javljati rast cena i cenovni šok na strani hrane. Nakon toga, u drugoj polovini 2011, očekujemo relativno značajno opadanje inflacije ka inflacionom cilju za 2011. Svaki nivo inflacije koji je van inflacionog cilja za NBS je neželjen rezultat i Narodna banka će učini sve u domenu svojih nadležnosti da se inflacija nalazi između donje i gornje granice inflacionog cilja za taj vremenski period“, naglasio je Šoškić.

On je ocenio da predloženi budžet za 2011. nije idealan ali je u ovom trenutku i za ovu Vladu bio jedini moguć. Sa aspekta stabilnosti cena važno bi bilo da učešće kapitalnih izdataka u budžetu tokom godine ostane na nivou koji je predložen budžetom, da budžetski deficit bude na nivou koji je dogovoren s MMF-om i da bude finansiran što je moguće više dinarskim hartijama od vrednosti i bez valutne indeksacije, kazao je guverner, naglašavajući da je veoma važno i da se ispolji spremnost na strani Vlade da zahteve za podizanje cena koje su u njenoj nadležnosti, u što je većoj meri moguće, uslovi restrukturiranjem i racionalizacijom poslovanja onih koji traže podizanje cena.