Ćirić je rekao da je za taj program iz budžeta Ministarstva ekonomije izdvojeno sedam milijardi dinara, od toga za kredite za likvidnost 1,4 milijardi dinara, investicije 700 miliona, potrošačke 1,4, a dve milijarde za stimulisanje određenih industrijskih sektora, pre svega za vagonogradnju.

Još nije odlučeno koliko će biti izdvojeno za podsticaje proizvođačima traktora, autobusa, kamiona i građevinskih mašina.

„Novim programom povećani su limiti za kredita za likvidnost, tako da preduzetnici umesto dve miliona koliko su najviše mogli podići prošle, ove godine mogu pozajmiti tri miliona dinara, mala preduzeća duplo više, umesto pet ove godine limit je 10 miliona dinara“, rekao je Ćirić.

Srednja preduzeća mogu se zadužiti 80 miliona umesto prošlogodišnjih 50, a ona koja izvoze najviše mogu podići 200 miliona dinara. Limit za velika preduzeća je 300 miliona, dok izvoznici mogu tražiti do 800 miliona dinara.

Od prošle godine krediti za likvidnost odobravaju se u dinarima, a preduzeća će plaćati kamatnu stopu na nivou referentne.

Ove godine promenjen je odnos učešća građana u finansiranju subvencionisanih stambenih kredita umesto pet iznosiće 10 odsto, rekao je Ćirić. Prošle godine je učešće države u finansiranju bilo 20 odsto, građana pet odsto, a banaka 75 odsto, dok je sada taj odnos promenjen, pa tako građani učestvuju s 10 odsto, država s 15, a banke ostaju na nivou od 75 odsto.

Prošle godine je ukupno za privredu i građane odobreno 1,8 milijardi evra. Od toga 1,1 milijarda evra za likvidnost, a za investicije 228 miliona evra.