Direktor Sektora trezora Banva Intesa Bojan Lečić podsetio je da je glavni razlog za povećanje restriktivnosti monetarne politike visoka inflacija i da protiv visoke inflacije NBS može delovati povećanjem referentne kamatne stope i povećanjem obavezne rezerve.

"Novom odlukom se odlaže najavljeno smanjenje obavezne reserve, planirano za prvi kvartal ove godine. Uz to, menja se struktura obavezne rezerve tako što će od banaka biti povučena dinarska sredstva, a oslobođena devizna sredstva. Veća obavezna rezerva u dinarima u odnosu na prethodnu odluku usloviće manju ponudu dinarskih kredita i povećanje troškova finansiranja za sve banke", dodao je on.

Prema Lečićevim rečima, očekuje se da je ta mera privremenog karaktera i da će se sa smanjenjem obavezne rezerve nastaviti čim se inflacija dovede u ciljane granice. "U tom smislu ne očekuju se dodatne restriktivne mere u pogledu obavezne rezerve, uz istovremeno usporenje tempa povećanja referentne kamatne stope", naglasio je on.

Kako je rečeno u Alpha banci, povećanje stope obaveznih rezervi će uticati na smanjenu ponudu novca na tržištu, što će dovesti do njegovog poskupljenja. "To znači da navedeno povećanje troška banke mogu da prenesu na sebe, što će uticati na njihovu profitabilnost ili će trošak preneti na klijente, putem poskupljenja proizvoda i usluga koje nude", naveli su u toj banci.

Kako objašnjavaju, u skladu s Bečkim sporazumom, koji je istekao 31. decembra 2010, banke su očekivale da im, na osnovu prvobitnog dogovora, deo rezervi bude vraćen, te su u skladu s tim planirale poslovanje. Svojom odlukom NBS menja pravila i ponovo uvodi dinarski deo devizne obavezne rezerve.

"To nije uobičajena pojava u evropskim zemljama. Iako je razumljiva i ponekad prihvatljiva u borbi protiv inflacije, sigurno je da će negativno uticati na poslovanje banaka u 2011. i na napore za uvećanje obima kreditnih plasmana banaka", ocenili su u Alpha banci.

"Verujemo, na osnovu dosadašnjeg iskustva, da je NBS posegao za tim mehanizmom srazmerno stanju i kretanjima na tržištu, a sve u skladu s dugoročnim ciljevima usmerenim ka stabilizaciji ekonomije i intenzivnom rastu i razvoju. Međutim, sve to ne može da bude besplatno", ističu u toj banci.