Takođe je zatraženo da se, uz davanje regionu ograničenog jemstva EU za povoljne kredite na tržištu kapitala, Srbija i region priključe mehanizmu "ekonomske vlade" EU tako što bi se budžeti država Zapadnog Balkana usaglašavali s Evropskom komisijom.

Ove predloge je potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić danas izneo predsedniku Evropskom saveta Hermanu Van Rompeju, predsedniku Evropske komisije Žoze Manuelu Barozu i evropskom komesaru za proširenje Štefanu Fileu.

Đelić je izjavio novinarima da bi za Srbiju to značilo dobitak i uštedu od oko tri milijarde evra u ovoj deceniji, ako bi se ubrzale doznake sredstava iz programa IPA za podršku integraciji naše zemlje u EU i dala jemstva evropske dvadesetsedmorice za pozajmice na međunarodnom tržištu kapitala.

Jer, kako je to navedeno u predlogu koji je on dostavio čelnicima EU, Srbija sada iz programa IPA do 2013. može računati na podršku od oko 200 miliona evra godišnje.

Priliv tih sredstava iz fonda IPA naglo poraste tek kad zemlja dođe na sam prag članstva u EU što je sad slučaj s Hrvatskom koja će računati sa jedne do dve milijarde evra podrške godišnje.

Dve trećine ovih sradstava se troše na izgradnju institucija, a to znači da u razdoblju do samog članstva mogu jako teško same sopstvenim sredstvima finansirati celokupni ekonomsko-politički preobražaj da bi postale spremne i sposobne da se ugrade u članstvo, evropske institucije i jedinstveno tržište s oštrom konkurencijom.

Srbija traži da se ta sredstva stave na raspolaganje u ranijoj fazi da bi zemlje regiona bile u stanju da se blagovremeno pripreme za članstvo u EU.

Srbija bi prema ovom predlogu 2016. mogla računati sa 650 miliona evra, umesto 350 miliona po sadašnjoj šemi.

Đelić je ukazao i na to da Srbija sad na tržištu kapitala za finansiranje svog budžeta uzima kredite na pet godina uz kamatu od oko sedam odsto godišnje.

"Ograničena jemstva" EU, kako je predloženo, omogućila bi da se dobiju krediti na dvadeset godina s kamatom između 0,5 i jedan odsto godišnje.

Đelić je ukazao na primer nedavno odobrene EU makrofinansijske podrške do 200 miliona evra za šta je Srbija dala državne garantije, a što omogućava i da EU ima upliva na taj razvoj.

Potpredsednik srpske vlade je objasnio da su ove zamisli naišle na dobar prijem kod visokih zvaničnika EU tako da će sad biti proučene i razrađenje u stručnim službama Unije, u očekivanju da se "postigne dogovor oko važnog finansijskog vida naše integracije u EU".

Đelić je saopštio da je Van Rompeja i druge čelnike EU pozvao da učestvuju na prvom susretu na vrhu 9. i 10. septembra ove godine u Beogradu.

"To je u neku ruku srpsko-evropski Davos", istakao je Đelić, ciljajući na susrete vodećih svetskih političara, finansijera i ekonomista u tom švajcarskom zimskom centru.

On je dodao da će tad "vrhunski ljudi evropske i srpske politike, biznisa, medija, civilnog sektora i socijalnih preduzetnika razmeniti iskustva i dostignuća, kao i izazove u evropskoj integraciji i razvoju Srbije".

Van Rompej je, posle susreta, s premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem saopštio da je to bila "prilika da ponovo podvučem moju i posvećenost Evropske unije perspektivi uključenja Srbije i celog Zapadnog Balkana u EU".

Predsednik Evropskog saveta je čestitao Cvetkoviću na predaji odgovora na Upitnik Evropske komisije o reformama u Srbiji koje treba da omoguće davanje statusa kandidata za članstvo u EU.

"Iskoristio sam ovu priliku da ohrabrim Srbiju da nastavi sprovođenje važnih reformi i da ima i dalje konstruktivnu ulogu u regionu". Van Rompej je dodao da je podvukao potrebu pune saradnje s Haškim sudom.