„Javiću se na tender ili aukciju. U avgustu ćemo otvoriti i rudnik Suva ruda Raška, gde ćemo imati značajno povećanje koncentrata olova i cinka, a kupovinom Zorke povezaćemo ceo lanac proizvodnje od rude do najviše faze. Planiramo da ulažemo u metaloprerađivačku industriju i rudarstvo“, kaže Bogićević.

Privrednik decenije prema oceni Kluba privrednih novinara je prvi čovek sistema pod čijom kapom posluju Mlekara Šabac, Fabrika akumulatora Sombor, IK Guča, RIT Zajača, Zorka standard, Rudnik antimona i cinka u Raškoj, Rudnik olova i cinka u Leci, PIK 7. jul i Livnica Požega. On za Ekonom:east kaže da su u kriznoj 2010. ostvarili profit od 27 miliona evra, 400 evra po zaposlenom. Prihodi minule godine dostigli su 300 miliona evra, gotovo duplo više u odnosu na 167 miliona iz 2009.

„Pre nekoliko dana sklopili smo ugovor vredan 200 miliona evra sa engleskom firmom Ocean o isporuci metala iz rudnika Lece“, objašnjava.

Na pitanje kako komentariše nedavno izrečenu prvu kaznu kompaniji Danube Foods Group za zloupotrebu monopolskog položaja na tržištu mleka, Bogićević kaže

da nije fer da država proda Salfordu mlekare s 50 odsto učešća na tržištu, a da ih onda optuži za monopolsko ponašanje.

U intervjuu on dodaje i da se moraju konačno sve državne pare staviti pod kontrolu.

“Ne mogu direktori javnih preduzeća da raspolažu parama kako hoće. Jedno javno preduzeće je pre godinu dana plasiralo novac u banku po 23 odsto kamate na godišnjem nivou. To radi i sad. Da li je taj direktor razmišljao pod kojim uslovima će taj novac biti plasiran u srpsku privredu? Ima još načina da se poboljša situacija. Kamate banaka sa stranim kapitalom u Srbiji ne smeju da budu više od duplog iznosa u maticama”, zaključuje Bogićević.