"Time bi se probile granice deficita u odnosu na privrednu aktivnost, došlo bi do još ubrzanijeg zaduživanja zemlje i bili bi kreirani inflacioni pritisci i na strani troškova i na strani tražnje. Ishod bi bio dodatno zaduživanje zemlje, inflacija, još veći trgovinski deficiti i pritisci na slabljenje dinara, uz smanjenje ekonomske aktivnosti", rekao je Šoškić za Večernje novosti.

Šoškić je ocenio da takav scenario ne treba nikom i da je važno da kroz socijalni dijalog toga budu svesni svi. "Otuda, verujem da nam treba društveni konsenzus oko jednostavnih pitanja, da trošimo samo ono što stvaramo, a da ono što imamo trošimo vodeći računa o svakom dinaru", kazao je on.

Na pitanje kako sprečiti da drugu godinu zaredom inflacija probije zacrtane projekcije, guverner je rekao da na cenovne šokove, kao što su nagli rast cena hrane, energije ili sirovina, monetarna politika nema odgovor. "Ono što monetarna politika može jeste da smanji prelivanje tog cenovnog udara na sistem u celini i na kreiranje rasta inflacionih očekivanja. Mere centralne banke usmerene su u tom pravcu. Ipak, ako hrana utiče s 37,8 odsto, a kontrolisane cene više od 20 odsto na indeks potrošačkih cena u Srbiji kojim merimo inflaciju, onda je svima jasno da monetarna politika nije svemoguća", kazao je on.