Predstavljajući rezultate iz poslovne 2010. Ćeran je rekao da je Kolubara prošlu godinu završila sa 21 milion evra u plusu. 

Godine 2009. basen je pozitivno poslovao, sa dobitkom od 18 miliona evra dok su pre tri godine beleženi gubici, precizirao je Ćeran.

On je dodao da je trenutno najveći problem u Kolubari eksproprijacija zemljišta koja je neophodna radi proširenja i otvaranja novih kopova do 2013. što podrazumeva seobu naselja Vreoci.

“Ako se sa preseljenjem ne počne u naredna dva meseca niko ne može garantovati bilansno snabdevanje ugljem. To bi značilo opasnost od propadanja i Kolubare i EPS-a”, rekao je Ćeran.

Ovaj projekat zahtevaće i seobu groblja u Vreocima zašta će trebati oko dve i po godine, dodao je.

Kašnjenje u realizaciji preseljenja Vreoca od tri do pet godina moglo bi da dovede do restrikcija struje i do troškova uvoza koji bi mogli da iznose od 150 do 200 miliona evra godišnje, rekao je Ćeran.

Kolubara je 2010. proizvela 30 miliona tona uglja, pet miliona tona više nego prethodne godine što je donelo 60 miliona evra prihoda više i smanjilo uvoz toplotne energije za 150 miliona evra.

Ćeran je istakao da kao i celokupna privreda u srbiji Kolubara ima problem sa likvidnošču a da za novac neophodan za otvaranje novih kopova pregovaraju sa Evropskom investicionom bankom za dobijanje kredita.

Poslednji veliki kredit Kolubara je povukla od EBRD-a. Oko 80 miliona evra se u tranšama povlačilo od 2003. do 2009.

Ćeran je dodao da je 2010. bila godina rekordnih investicija u poslednjih 20 godina od 80 miliona evra iz sopstvenih sredstava. Ove godine u planu su investicije od oko 100 miliona evra dok bi ta cifra do 2015. ili 2016. trebalo da dostigne između 120 i 150 miliona evra godišnje.

“Čeka nas investicioni ciklus. Sa EBRD-em pregovaramo i o kreditu od 140 miliona evra za nabavku opreme. Za sada ide dobro”, rekao je Ćeran.

Ćeran je istakao da će investicije biti moguće sa uštedama unutar sistema. Kako je precizirao troškovi zakupa mehanizacije u 2010. Smanjeni su za 80 odsto u odnosu na 2008, odnosno za oko 40 miliona evra na godišnjem nivou.

Osim toga, u poslednjih godinu i po Kolubara je smanjila broj zaposlenih za oko 800.

“To je išlo prirodnim odlivom, odlaskom u penziju, dok smo primali samo najneophodnije kadrove. Tako smo uštedeli pet miliona evra”, istakao je.

Osim toga, dodao je, usvojen je i plan o sponzorstvima, donacijama i humanitarnim akcijama koji je ove izdatke smanjio za dva miliona evra, što je smanjenje za 70 odsto.