Savetnik predsednika Privredne komore Srbije i Koordinator saveta za reciklažnu industriju Siniša Mitrović kazao je da je prepreku za bolju iskorišćenost otpada nedostatak sredstava, ali i nepostojanje zakona o javno-komunalnim preduzećima, javno-privatnom partnerstvu i javnoj svojini.

Mitrović je na skupu u organizaciji Danas konferens centra istakao da trenutno ne vidi način na koji bi u razumnom roku moglo da se dođe do značajnijih sredstava za ulaganje u reciklažnu industriju, podsećajući je ovogodišnji budžet Ministarstva životne sredine dve milijarde dinar, "što je dovoljno za kafu i kiselu vodu službenika u toj instituciji".

Dodao je da Srbija investira u životnu sredinu od 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok su Rumunija i Bugarska, pre ulaska u EU, izdvajale jedan do 1,5 odsto BDP-a za te namene.

Pomoćnik ministra životne sredine, prostornog planiranja i rudarstva Aleksandar Vesić kazao je da recilaža otpada nije samo pitanje ekologije, već je i ekonomski i energetski resurs.

On je naveo da je otpad kao energent, pored ostalog, smanjuje zavisnost od fosilnih goriva, smanjuje potreban kapacitet deponija za više od 95 odsto, omogućava prihode od prodate energije, ali je istakao da u Srbiji barijeru za korišćenje otpada kao energenta predstavlja niska cena energije, visoki investicioni troškovi, skupi krediti, nerazvijen sistem reciklaže.

Vesić je kazao da Srbija ima velike potencijale za recikliranje otpada, navodeći da je prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine zemlja prošle godine raspolagala sa 1,5 miliona tona biorazgradivog komunalnog otpada koji je pogodan za proizvodnju električne i toplotne energije.

Nemačka imam 6.000 postrojenja za dobijanje toplotne i električne energije iz biomase, "dok je u Srbiji izgrađeno samo par malih objekata koji imaju tu namenu, što je na nivou pionirskog poduhvata".

"Procenjeno je da je u dodatne kapacitete za rukovanjem komunalnim i ostalim otpadom Srbiji od 2010. do 2019. godine potrebno 958 miliona evra", kazao je on, dodavši da bi za svaku sledeću godinu za održavanje bilo potrebno od 1,2 do 1,3 milijarde evra.