02. april 2011. 10:59:49

| Yakupac svoje dedovine

2

Originalni vlasnici samo traže da im se vrati oteta imovina koja postoji u neizmenjenom stanju, u državnom je vlasništvu, nije prodata, njenim povraćajem se nebi ugrozila ničija stečena prava, nebi bile stvorene nove nepravde i nebi bila ugrožena finansijska stabilnost zemlje.
Gospoda iz Vlasti, Dulić, Ilić i Đelić koji tvrde da je naturalna restitucija nemoguća i zagovaraju neki model simboličnog obeštećenja, dobro znaju, da bi u slučaju da, gde god je moguće da se izvrši naturalna restitucija koja državu ne košta ništa, više novca ostalo u takozvanom fondu za restituciju za one slučajeve gde naturalna restitucija nije moguća i gde je obeštećenje jedini mogući vid restitucije.
Drugim rečima jedino je naturalna restitucija moguća!
Takođe oni moraju da znaju, da kada je reč o otetoj imovini koja je u vlasništvu države, koja još uvek postoji u neizmenjenom stanju, koja još uvek nije prodata i koja može da se vrati bez ikakvih državnih troškova i ugrožavanja finansijske stabilnosti zemlje, i čijim povraćajem nebi bila ugrožena ničija prava niti bi bila učinjena neka nova nepravda, da se tu uglavnom radi o malim lokalima u porodičnim kućama.
Verujem da znaju i to da su posle demokratskih promena, u mnogim gradovima (Aranđelovac, Blace, Rača Kragujevačka, Žagubica,.....) ti mali lokali dati originalnim vlasnicima ili njihovim naslednicima na korišćenje bez nadoknade do donošenja zakona o restituciji.
U mnogim drugim gradovima, na osnovu javnih oglasa datih od strane lokalne uprave kojim se ti lokali nude u zakup, naslednici originalnih vlasnika su uzeli u zakup lokale koji su oteti njihovim očevima ili dedovima i sada plaćaju zakupninu za korišćenje imovine koju bi prema zakonima demokratskog sveta mogli da smatraju svojom.
Drugim rečima oni su „svoji na svome“, ali uz plaćanje zakupnine za korišćenje svoje imovine!
Gospoda iz vlasti, moraju priznati da ovako nešto u demokratskoj Evropi ne postoji.
U slučaju da umesto naturalne restitucije i u ovim slučajevima vlast primeni model obeštećenja onda bi ovi građani dobili neko obeštećenje za otetu imovinu, a istovremeno bi plaćali zakupninu za korišćenje te iste imovine, ili bi možda novcem od obeštećenja mogli da kupe svoju imovinu od države!
Drugim rečima oni bi sami sebe obeštećivali!!!!
Da bi se izbegla ova, najblaže rečeno, nelogičnost, potrebno je da najavljenim zakonom o restituciji, kao što je gospođa Dragutinović prvobitno (2009. godine) najavila, prava originalnih vlasnika na denacionalizaciju budu realizovana naturalnom restitucijom, a samo tamo gde to nije moguće to uraditi kroz obeštećenje.
Na taj način nebi bila ugrožena, već povećana finansijska stabilnost zemlje, jer bi vlasnici koji sada plaćaju zakupninu za korišćenje svoje imovine, ubuduće plaćali porez na vraćenu imovinu!
Takođe bi pre donošenja zakona o restituciji, trebalo da se u skladu sa demokratski prihvaćenim principom konsultativne prakse sa svim akterima, obave i konsultacije sa zainteresovanim građanima. Na tim konsultacijama bi se videlo da njihovi zahtevi nisu uopšte maksimalistički već moralni, emotivni i realni.

Obzirom da se nacionalizacija po definiciji vrši radi ostvarenja predhodno utvrđenih nacionalnih interesa, a da prodaja i rentiranje otete imovine ni po jednom standardu ne može da se svrsta u nacionalni interes, to nema pravnih razloga da se ne izvrši denacionalizacija. Drugim rečima: oteto se nesme prodavati ili rentirati, oteto se mora vratiti!
Međutim, prema izjavama glasnogovornika vlasti, izgleda da je umesto restitucije na vidiku nova vrsta prinudnog otkupa, jer kako drugačije nazvati nameru ‚‚demokratske‚‚ vlasti da umesto povraćaja otete imovine originalnim vlasnicima želi da da simboličnu nadoknadu mimo njihove saglasnosti!
Pozivam sva udruženja originalnih vlasnika i njihovih naslednika da se i pored svojih specifičnosti udruže u borbi protiv namere ove vlasti da ne vrati otetu imovinu i da preko svojih porodičnih i drugih veza u inostranstvu, kod međunarodne javnosti stvore pravu sliku o imovinskim pravima u ovoj i ovakvoj Srbiji.