“Stend-baj aranžman nam je, pre svega, omogućio da se ublaže negativni efekti prelivanja svetske finansijske krize na Srbiju iz septembra 2008”, navedeno je u pismu generalnom direktoru MMF-a Dominiku Štros-Kanu koje su potpisali premijer i ministar finansija Mirko Cvetković i guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.

Srpska privreda je do sad bolje nego većina zemalja iz okruženja odolevala uticaju krize, pri čemu postaje sve izvesnije preusmeravanje privrede ka rastu koji je u većoj meri zasnovan na izvozu, ukazano je u pismu.

"Oslanjajući se na ostvarene rezultate, nameravamo da istrajemo u vođenju čvrste makroekonomske politike i da ubrzamo strukturne reforme radi ostvarenja većeg privrednog rasta", navedeno je u pismu.

Vlada Srbije će u 2011. i u narednim godinama sprovoditi fiskalnu politiku u skladu s propisima o fiskalnoj odgovornosti i neće prihvatiti zahteve za povećanje zarada koji premašuju dva dodatna iznosa usklađivanja, predviđena za maj i novembar. Takva povećanja zarada ugrozila bi fiskalnu i cenovnu stabilnost, navedeno je u pismu.

"Da bismo zaštitili najugroženije slojeve stanovništva, izdvojili smo značajna dodatna sredstva u budžetu za 2011. Istovremeno, ako prihodi konsolidovanog sektora države budu veći od planiranih i ako ukupna potrošnja ostane u okviru projektovanog budžeta, planirano je korišćenje dela dodatnih sredstava za ograničene, namenske i jednokratne isplate zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima. Međutim, maksimalan nivo tih jednokratnih isplata bio bi ograničen na 0,35 odsto bruto domaćeg proizvoda", navedeno je u pismu.

Deficit tekućeg računa se u 2010. procenjuje na sedam odsto BDP-a, što je znatno bolje od očekivanja i to, zahvaljujući većem prilivu doznaka, ali i nižem spoljnotrgivnskom deficitu. Relativno visoki nominalni prinosi na državne zapise doveli su do preokreta u prilivu kapitala u poslednjih nekoliko meseci. Pojačan interes stranih investitora rezultat je boljih ekonomskih pokazatelja i unapređenog regulatornog okvira mera, uključujući usvojena pravila o fiskalnoj odgovornosti. Zahvaljujući tome, dinar je zabeležio izvesno jačanja, a prestala i je i potreba za zvaničnim intervencijama na deviznom tržištu, navedeno je u pismu.