U izjavi za EurAktiv Đelić je rekao da misli da predlog dobija sve veću podršku u Evropi.

Na tom sastanku, koji je Đelić ocenio kao veoma bitan, učestvovaće predstavnici Evropske komisije, zemalja članica, kao i svih zemalja Zapadnog Balkana.

Prema Đelićevim rečima, to je zvanično predstavljanje predloga usaglašenog u aprilu u Beogradu i jedan od poslednjih sastanaka u usaglašavanju finansijske perspektive za period posle 2013. godine za Zapadni Balkan.

"Na nama je da se sada aktiviramo jer do kraja godine velike crte finansijske perspektive posle 2013. će biti poznate", rekao je Đelić i dodao da bi sledeći korak trebalo da bude da Evropska komisija iznese predlog zemljama članicama.

Na pitanje da li već ima neku povratnu informaciju iz Brisela o tom predlogu, Đelić je kazao da se stalno održavaju konsultacije sa evropskim zvaničnicima.

"Dobro je to što je komesar za proširenje Štefan File rekao da je to jedna interesantna ideja. I (predsednik Evropske komisije Žoze Manuel) Barozo i (predsednik Evropskog saveta Herman) Van Rompej i (evropski komesari Johanes) Han i (Oli) Ren, svi su upoznati sa tim idejama i one se po dubini briselske administracije postepeno razmatraju i mislim da dobijaju sve veću podršku", rekao je Đelić.

Đelić je podsetio da su zemlje Zapadnog Balkana u aprilu postigle dogovor o predlogu za izmenu pretpristupne pomoći, od čega su najznačajniji predlozi linearan rast pomoći i mogućnost garancija od EU za zaduživanje uz uslov da budžeti budu odgovorni.

"Ne tražimo nužno više novca, već drugačiji raspored sredstava tako što bi ona lineralno rasla na prirodan načina", da se ne bi čekao formalni ulazak u EU da bi se raspoloživa sredstva onda udesetostručila, kao u slučaju Hrvatske, gde će u roku od dve godine biti povećana sa 150 miliona evra na dve milijarde evra.

To će doprineti izgradnji infrastrukture, borbi protiv nelegalnih migracija i realizacija ekoloških projekata i ekonomije znanja, kazao je Đelić.

Druga ideja je, kako je objasnio, jeste da se Zapadni Balkan uključi u usklađivanje budžeta sa EU, koje je EU nedavno rešila da uvede.

"Slali bismo naše budžete Evropskoj uniji uz proveru Eurostata i Evropske komisije i ukoliko oni budu održivi tražili bismo da se otvore garancije za izlazak na tržište kapitala", rekao je Đelić.

Tako bi Srbija, prema njegovoj oceni, uštedela na kamatama, a Evropa bi imala uticaj na makrofinansijske politike Zapadnog Balkana.