„Osim loših pokazatelja preduzeća, i nizak standard stanovništva dugoročno utiče na rad banaka. Teško je očekivati da samo banke izleče posledice krize, potrebne su energičnije mere Vlade“, rekao je Dugalić na međunarodnom skupu koji je organizovao Evropski forum za osiguranje depozita.

Dugalić je, predstavljajući podatke Kreditnog biroa, rekao da je svaki građanin Srbije krajem aprila dugovao bankama u proseku 700 evra po osnovu kredita, dok je ukupan bankarski dug po stanovniku bio 780 evra, što je, kako je dodao najniže u regionu.

Najvažnija odlika domaćeg bankarskog sektora je potpuna sigurnost jer, kako je rekao, minimalna adekvatnost kapitala po Bazelu II iznosi osam odsto, a prema zakonima u Srbiji ona je 12 odsto. Dugalić je rekao da je negativna tendencija to što se smanjuje taj pokazatelj i dodao da se to može popraviti samo ubruizgavanjem svežeg kapitala ili smanjenjem nenaplativih potraživanja. „U ovom trenutku nije realan ulazak novog kapitala u naše banke, lek je smanjiti nenaplativa potraživanja i onda ozdraviti kompanije“, rekao je on.

On je rekao da su nenaplativa potraživanja pre krize pre krize bila 11 odsto, a sad 17 odsto, što je najveći problkem s kojim se danas suočava bankarski sektor Srbije i dodao da to može naneti velike posledice bankama.

Bankarski sektor je jedini u Srbiji koji od 2001. do danas ima konstantan rast, rekao je Dugalić. On je dodao da je NBS u cilju suzbijanja inflacije pribegao restriktivnoj monetarnoj politici, što bo dalo rezultate da je visoka inflacija u Srbiji izazavana monetarnim problemima.