Na skupu "Evropski pravni i politički forum", gde će se raspravljati o mogućim rešenjima budućeg zakona o restituciji, učestovaće predstavnici Evropske unije u Srbiji, ambasada, nevladinih organizacija i stručnjaci.

Organizatori su časopis "Izazovi evropskih integracija" Službenog glasnika Srbije i projekat GIZ za pravnu reformu u Srbiji .

Plan Vlade je da nacrt zakona o restituciji bude gotov do kraja juna, da bi se tokom leta održala javna rasprava, a najesen utvrdio predlog zakona i dostavio Skupštini.

Izvesno je da će zakon predviđati naturalnu restituciju u svim slučajevima u kojima to ne bi izazvalo "nove nepravde", odnosno oštetilo nove vlasnike imovine koja se potražuje.

U slučajevima kad nije moguća naturalna razmena, bivši vlasnici će, predviđa Vlada, dobiti novčanu nadoknadu, ali tek treba da utvrditi koliko bi to koštalo državu i u kojem roku bi se isplatila ošteta.

Vlada je odlaganje rešenja za povraćaj imovine oduzete posle Drugog svetskog rata, pravdala čekanjem ocene Ustavnog suda o rešenju koje je primenjeno na povraćaj crkvene imovine.

Zakon o povraćaju imovine crkvama i verskim zajednicama predviđa kombinacija naturalnog i finansijskog obeštećenja. Pritom se daje prioritet naturalnom modelu, odnosno vraćanju oduzete imovine ili dodeljivanju neke druge odgovarajuće imovine, a finansijsko obeštećenje se primenju kad druga dva modela nisu moguća.

Ustavni sud je krajem aprila ocenio da je to rešenje u skladu sa Ustavom Srbije, i da bi takav model trebalo primeniti u slučaju vraćanja imovine građanima.

Udruženje građana Mreža za restituciju smatra da se 90 odsto zahteva za povraćaj imovine može rešiti dodelom imovine, a ostatak finansijskom isplatom.

Prema ranijem predlogu zakona o restituciji, za koji se zalagao bivši ministar za ekonomske odnose za inostranstvom Milan Parivodić, za finansijsko obeštećenje bivših vlasnika država bi trebalo da izdvoji dve do četiri milijarde evra.