U prvom ovogodišnjem kvartalu smanjen je spoljni dug kako javnog, tako i privatnog sektora i to javnog za 215,8 miliona evra a privatnog za 898,8 miliona, pre svega po osnovu smanjenja kratkoročnog duga domaćih banaka za 694,3 miliona.

Smanjenje spoljnog duga po osnovu aprecijacije evra u odnosu na ostale valute zastupljene u dugu bilo je 255 miliona evra, navodi se u analizi koju je objavila NBS.

U valutnoj strukturi spoljnog duga evro ima najveće učešće, od 76,2 odsto, učešće dolara je deset odsto, specijalnih prava vučenja 8,4 odsto, švajcarskog franka 4,6 odsto a preostalo se odnosi na ostale valute.

Gledano prema ročnosti, smanjeno je učešće kratkoročnog duga na 4,9 odsto na kraju marta sa 7,7 odsto na kraju prethodne godine što je, kako se navodi u izveštju, rezultat znatnog smanjenja kratkoročnog duga banaka.

Odnos spoljnog duga na kraju prvog tromesečja i procenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP) bio je 77,8 odsto, što je ispod nivoa visoke zaduženosti od 80 odsto.

Na kraju marta spoljni dug javnog sektora bio je 8,9 milijardi evra i imao je učešće u ukupnom spoljnom dugu od 39 odsto.

Spoljni dug privatnog sektora je bio 13,8 milijardi evra od čega je 4,4 milijarde bio dug banaka a 9,4 milijarde dug preduzeća.