On je rekao da će prve obveznice najverovatnije biti emitovane početkom septembra i to 500 miliona u evrima i 200 miliona u dinarima.

"Za Srbiju će to biti izazov, ali smatramo da postoji tražnja za obveznicama u dinarima", rekao je Radosavljević.

Radosavljević je izjavio da očekuje da ove godine u Srbiji bude tri do 3,5 milijardi direktnih stranih investicija, što sa podsticajnim merama nije nerealno.

Radosavljević je rekao da je Srbija za tri godine krize učinila sve da fiskalni deficit održi na nivou od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda u čemu joj je pomogao aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom.

"Sredstva su iskorišćena za subvencije privredi i subvencionisanje kamatnih stopa", kazao je on.

On je istakao da je Srbija u poslednja četiri meseca povukla od Evropske investicione banke 250 miliona evra i da će se tokom leta kod iste banke zadužiti za dodatnih 250 miliona evra. Taj novac namenjen je, prema njegovim rečima, izvoznicima i medijima.

Radosavljević je naglasio je i da je cilj Srbije da do 2013. smanji fiskalni deficit na tri odsto BDP-a, da bi on 2015. dostigao jedan odsto BDP-a.

On je dodao i da javni dug ne bi trebalo da pređe nikako 45 odsto BDP-a neračunajući restituciju.

"Naša očekivanja su da će se do 2015. dug smanjiti na 40 odsto BDP-a", kazao je Radosavljević.

Da bi to bilo moguće traga se za novim izvorima finansiranja. Jedan od izvora će, kako je rekao, biti pretpristupni fondovi Evropske unije.

Radosavljević je podsetio na regionalnu inicijativu da se novac namenjen članicama koje uđu u Evropsku uniju, a koji iznosi milijardu evra, iskoristi ranije da bi se povećala suma pretpristupnih fondova koji iznose 100 do 200 miliona evra.

Kapacitet nije dovoljan da se ta sredstva apsorbuju po ulasku u EU, što su pokazala iskustva Rumunije i Bugarske pa je bolje da se taj novac potroši pre ulaska u Evropsku uniju, zaključio je Radosavljević.

Šoškić: Evroobveznice na rok od pet godina

Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije, je rekao da je ispitivanje tržišta pokazalo da na međunarodnom tržištu postoji apetit za preuzimenje valutnog rizika takozvanih evroobveznica u dinarima. Šoškić je precizirao da će se ove hartije emitovati na rok od pet godina.

"To će biti signal da dinar kao valuta postoji", kazao je on.

On je naglasio i da Srbija mora koristiti dinar kao valutu do ulaska u Evropsku uniju i da će Narodna banka Srbije učiniti sve da dinar bude stabilan.

Katnić: Uspešna emisija obveznica signal investitorima

Milorad Katnić, ministar finansija Crne Gore je rekao da je za državu loše ako emisija obveznica ne uspe i da je u tom slučaju bolje odustati. Ipak, iako cena ne može biti viša od alternativnih načina dolaženja do novca evroobveznice su način da se zemlja predstavi stotinama investitora ,a njihovo učešće je znak poverenja, kazao je Katnić.

"Uspešna emisija je dobar signal i ostalim investitorima", rekao je on.

Katnić je podsetio da je Crna Gora prošle godine emitovala obveznice uz velike rizika jer ta zemlja ima neinvesticioni kreditni rejting zbog čega je kod prvog zaduživanja morala da plati premiju uz dodatnu premiju za nelikvidnost. To ju je, kako je on objasnio, koštalo kamate od 7,5 odsto za emisiju do 200 miliona evra.

"Verujem da će premije rizika karakterisati i druge države uključujući i Srbiju", rekao je on. U drugoj emisiji Crna Gora je, ipak, ostvarila manji cenu za 65 odsto bazičnih poena.

"To je bio rezultat strukturnih reformi pre svega penzijskih što pokazuje da država može da donese važne odluke. Investitori to cene", rekao je on.

Katnić je istakao da će emisija imati pozitivne efekte jer će ući u berzanske indekse zbog čega će premija za likvidnost biti niža.

"Srbija mora voditi računa i o pitanjima valutnog rizika. Bilo bi dobro da se ove obveznice vežu za valutu u kojoj ostvaruje najviše prihoda kako bi se izbegao rizik prilikom otplate", rekao je Katnić.

Tegeltija: Nezaposlenost i javni dug najveći problem Republike Srpske

Zoran Tegeltija, ministra finansija Republike Srpske, izjavio je danas da je kriza imala jak uticaj na makroekonomiju RS, što se najočitije vidi u padu BDP-a od tri odsto u 2009 godini.

On je rekao da je najveći problem povećanje nezposlenosti koja je prošle godina dostigla 23,6 odsto, kao i javni dug Republike Srpske koji porastao sa 36,5 odsto u 2008. na 44,6 odsto u 2011 godini.

Tegeltija je na Samitu guvernera centralnih banaka i ministara finansija zemalja jugoistočne Evrope koji se održava u Bečićima u organizaciji Ekonom:east Media Group, istakao da je u ukupnom javnom dugu Republike Srpske učešće untrašnjeg duga oko 40 odsto, što je prema posledica ratnih dešavanja i presuda za nadoknadu štete, kao i vraćanje stare devizne štednje.

Prema rečima ministra finasija Republke Srpske prvi znaci opravka, ipak, su vidljivi.

„ Pre svega u poslednjih šest meseci rast beleži sektor građevine koji je u prethodnim godinama imao najveći pad. U prvih pola godine rast iznosi 9,9 odsto“, precizirao je Tegetija.

Tegeltija je, takođe, istakao da BiH nije intervenisala u poreskoj politici sve do ove godine kada je Republika Srpska izmenila Propis o direktnim porezima, pre svega porezu na dohodak.

Problem finasiranja deficita i dalje je prisutan naglasio je ministar finasija Repubike Srpske i precizirao da se on finasira iz stranih izvora u iznosu od 177 miliona konvertibilnih maraka.

„Republici Srpskoj predstoji reforma socijalnog sektora, odnosno boračko-invalidske zaštite što je jedno od najostljivijih pitanja. Bilo je predviđeno da se do 30 juna uradi reforma penzionog sistema, ali se u tome nije uspelo, jer je u pregovorima učestvovalo mnogo socijalnih partnera koji nisu usaglasili stavove“, kazao je on.

Tegeltija je rekao da su jedan od načina za prevazilaženje krize investicije u sektoru energetike.

„Na regionalnom nivou pokreće se nekoliko veliki projekata, jedan od prvih je korišćenje gornjeg toka Drine“, zaključio je ministra Finasija Republike Srpske .

Za Makedoniju 2011. godina oporavka

Za Makedoniju će 2011. biti godina novog rasta i oporavka rekao je Metodi Hadži Vaskov, zamenik ministra ekonomije.

On je naglasio da je ukupan državni dug tokom krize ostao 24,8 odsto bruto domaćeg proizvoda.

"U vreme globalnih kriza očekujemo globalne odgovore na globalne izazove", kazao je on.

Makedonska Vlada donela je, kako je rekao Hadži Vaskov, tokom 2009. i 2010. četiri paketa antikriznih mera čiji je cilj bio da stimulišu privredu javnim investicijama, ali da istovremeno očuvaju stabilnost.

Mere tokom 2009. obuhvatale su podršku likvidnosti za nekoliko malih i srednjih preduzeća, pokrenute su javne investicije u energetici, zaštiti životne sredine, obrazovanju i infrastrukturi i smanjena je potrošnja rebalansom budžeta za tri odsto BDP-a.

U 2010. donet je četvrti paket mera čiji je cilj bio jačanje efikasnosti, olakšavanje osnivanja novih preduzeća u cilju privlačenja investicija, dodao je on. Prošla godina bila je, kako je naglasio, godina smanjenja efekata krize.

Kasumović: Zemlje regiona zajednički na inostrana tržišta

Fuad Kasumović, zamenik ministra finansija i trezora BIH, rekao je da je saradnja između privreda u region jedna od mera koja je potrebna u periodu oporavka, ukazujući na prednosti zajedničkog pojavljivanja na inostranim tržištima.

Kasumović je podsetio da su republike nekadašnje SFRJ, pre raspada imale tridesetak jakih, prepoznatljivih firmi u svetu, koje su mogle da dobiju velike poslove, a koje su se nakon raspada iscepkale i sada vrlo teško nalaze poslove na stranom tržištu.

Zbog toga se, kako je naveo, zemlje regiona moraju vratiti normalnom životu, da zajedno izlaze na inostrana tržištima i zajedno učestvovaju u velikim poslovima i garancijama.

Kasumović je rekao i da su zemlje regiona bile izložene nepovoljnim spoljnim uticajima, jer je posle udara krize došlo do smanjenja potražnje za izvoznim proizvodima.

Prema njegovim rečima, zemlje regiona treba da iskoriste krizu u svoju korist i da se udruženim snagama bore protiv nje fiskalnim i monetarnim politikama.

Mere kojima se to može postići su, kako je naveo, unapređenje strukture i efikasnosti javne potrošnje i javnih ulaganja u infrastrukturu, srednja i mala preduzeća, kao i poboljšanjem poslovnog ambijenta, zakonske regulative i smanjenjem poreza.

Kasumović je istakao da je snažan pad privatne potrošnje i investicije gurnuo BIH u recesiju 2009, sa kojom se ta zemlja borila unapređenjem fiskalne koordinacije, borbom za otvaranje novih radnih mesta, smanjenjem poreskih opterećenja, kao i jačanjem supervizije nad bankama.

Kasumović je rekao da je udeo javne potrošnje u BDP-u u BIH visok, pre svega zbog visokih izdataka za plate i dodao da je tu potrebna racionalizacija potrošnje, jer čak pet odsto BDP-a odlazi na obrazovanje, a šest odsto na zdravstvo.

On je, takođe, ocenio da je stopa siromaštva od 18 odsto previsoka, naročito za zemlju koja troši šest odsto BDP-a na transfer za penzije. Ipak, Kasumović smatra da je BIH na putu oporavka, na osnovu ekonomskih pokazatelja za 2010. 2011.

Najveći problem u BIH, prema njegovim rečćima, je što je politika, nažalost, iznad svega. “Potrebna je politička stabilnost i svest da ekonomija treba da bude u centru pažnje”, zaključio je Kasumović.