"Mislim da neće biti načina da ovaj zakon izbegne davanje druge imovine, pošto to predviđa i zakon o crkvenoj restituciji, koji je potvrdio Ustavni sud", rekao je Parivodić agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, Nacrt zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji je krajem prošle sedimce predstavila Vlada Srbije, jako je suzio naturalnu restituciju, a u delu o novčanom obeštećenju je potpuno nedorečen i "ostavlja tu obavezu nekoj budućoj vladi.

"Ide se na drastično sužavanje objekta naturalne restitucije gradskog građevinskog zemljišta, poljoprivrednog i šumskog zemljišta", rekao je on.

Prema mišljenju Parivodića, naturalna restitucija treba da bude što šira, da u slučajevima kad imovina ne može da se vrati zbog stečenih prava treba u što većoj meri da se ide na zamensku restituciju i tek na kraju ostaje finasijska restitucija.

"Finansijska restitucija u tom slučaju ne može biti tako velika, jer će veliki broj zahteva biti rešen na prva dva načina", rekao je Parivodić, koji je 2007. godine napravio verziju nacrta zakona o restituciji.

On je istakao da u novom Nacrtu nije predviđeno zamensko obeštećenje, odnosno realna supstitucija.

Prema njegovim rečima, država koje je skoro 11 godina prodavala tuđu imovinu, nakon obećanja stranaka koje su na vlasti da će je vratiti, upala je u "moralni i pravni ćorsokak" i davanje imovine u zamenu je jedino rešenje da "izađe iz te bruke".

"Davanje druge imovine u zamenu je jedino i pravno i moralno rešenje za državu da izađe iz te bruke u koju je sama sebe uvalila prodajom tuđe imovine", rekao je on.

Parivodić je kritikovao način na koji je rešeno pitanje novčanog obeštećenja, koje je, kako je rekao, ovim nacrtom neprecizno i široko definisano i ostavljeno da bude regulisano u budućnosti.

Kako je istakao, država je prodavala tuđu imovinu i uzimala 100 odsto od njene vrednosti, a sada starim vlasnicima hoće da da pet ili 10 odsto onoga što je naplatila.

Država, prema njegovim rečima, sada hoće da da ljudima obveznice na neku potpuno neodređenu, minornu vrednost, koju će moći da naplate zaključno sa 2035. godinom.

Parivodić je ocenio da je to nejasna obaveza, da se ne zna i iznos te obaveze, ni iznos koliko će ljudi dobiti, već da će to biti određeno nekim zakonom koji će biti donet do kraja 2014. godine.

"Ono što se vidi da je maksimiziran iznos na 200 milijardi dinara, što u ovom momentu iznosi nešto manje od dve milijarde evra, ali pitanje je kako će dinar izgledati za 10, 20 i 25 godina", rekao je on.

Parivodić je rekao da ima utisak da je Predlog zakona nedorečen i da postoje brojne pravne praznine, što ostavlja dosta prostora za podzakonska akta.

"S obzirom da se radi o svojinskoj materiji, kako je istakao neprihvatljivo je da se takva pitanja uređuju podzakonskim aktima, uredbama ili odlukama ministra", reka je on.

Parivodić je rekao da je nacrt koji je on napravio predviđao tri oblika kako se rešava pitanje restitucije, gde je prednost imalo vraćanje imovine u naturi.

Drugi oblik je davanje alternativne imovine slične vrednosti, i tek ukoliko ni jedan od ova dva načina ne može da se sprovede ide se na obeštećenje, rekao je on i dodao da u tom nacrtu postoji dosta normi koje se mogu iskoristiti u dopuni i preciziranju sadašnjeg.

Prema recima Parivodića, dobra stvar u novom Nacrtu je to da je Direkcija za restituciju postala ključni nacionalni organ za rešavanje tog pitanja, dodajući da je ta direkcija do sada odlično funkcionisala i da je SPC već vratila oko 40 odsto otete imovine u vreme komunizma.