Trenutno su najaktuelnija dešavanja na polju ekonomije vezana za Grčku i neke druge zemlje na evropskoj periferiji, kod kojih se uočavaju 'posustale ekonomske aktivnosti', rekao je Šoškić na proslavi 15 godina dnevnog lista "Blic".

On je istakao da se kod tih zemalja uočava ukupan nivo javnog duga na nivoima sa kojih se realno teško može finansirati, što utiče na raspoloženje investicione javnosti na to koliko rastu kamatne stope za finansiranje javnog duga tih zemalja.

On je dodao da se u ekonomskim krugovima često govori o tome da li neke države, po svojim prirodnim performansama, a pre svega po nivou konkurentnosti, treba da budu članice Evropskog monetarnog sistema, pre nego što dostignu nivo konkurentnosti razvijenih zemalja.

"U tom kontekstu se spominje mogućnost da neke zemlje, poput Grčke, na neko vreme budu van Evropskog monetarnog sistema, što je opcija suprotna do sada prisutnog procesa, odnosno stalnom jačanju evropskih integracija", objasnio je Šoškić.

Druga opcija je, prema njegovim rečima, da Evropski monetarni sistem i EU procene da je prirodni korak napred - veći stepen fiskalne integrisanosti, veći stepen uzajamne odgovornosti za prihode i rashode država članica tog sistema.

Guverner je ocenio da postoje i zagovornici "srednjeg rešenja", po kome bi neke zemlje članice Evropskog monetarnog sistema, trebalo da uvedu vrlo stroge mere štednje, koje vode manjim i nižim perspektivama ubrzanog privrednog rasta, ali, što neke do tih zemalja ne bi žele da vide kao svoju budućnost

"To je tema koja ima vrlo ozbiljne i političke konsekvence i biće vrlo zanimljivo videti gde će EU i Evropski mopnetarni sistem tražiti rešenje u narednom periodu", podvukao je Šoškić ocenivši da odluke koje ovih dana budu donete mogu imati dalekosežne posledice.