Usvajanje tog zakonskog predloga moglo bi širom otvoriti vrata mogućim povredama privatnosti i zloupotrebama podataka o ličnosti, istakao je poverenik Rodoljub Šabić. On je naveo da Ustav izričito utvrđuje da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom, a da je Predlog zakona o detektivskoj delatnosti direktno suprotan toj ustavnoj odredbi i predviđa da, kad je reč o zbirkama podataka o ličnosti koje vode detektivske agencije ili preduzetnici, bližu sadržinu tih podataka i način vođenja tih evidencija propisuje ministar.

"Predlogom zakona se utvrđuje da organi uprave i pravna lica koja na osnovu javnih ovlašćenja vode evidencije, i što je posebno neshvatljivo, drugi rukovaoci, dakle praktično svi koji imaju bilo kakve zbirke podataka o ličnosti, imaju obavezu da daju detektivima lične podatke građana, pri čemu je kao pravni osnov predviđen ugovor koji detektiv ima s klijentom, odnosno njegovo ovlašćenje", upozorio je Šabić.

On je ocenio da se tako direktno dezavuiše jedan od osnovnih principa Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, po kom je obrada podataka o ličnosti dopuštena samo kad je izričito predviđena zakonom ili kad za to postoji izričit pristanak lica o čijim podacima se radi.

Poverenik je naveo da predloženi zakon fluidnim formulacijama utvrđuje krug lica čije podatke detektivi mogu obrađivati, kao na primer, nestala lica ili lica koja se kriju, lica koja su korisniku usluge uzrokovala štetu, ili lica koja anonimno postupaju prema korisniku usluge narušavajući mu privatnost.

"Istovremeno, Predlog ne utvrđuje kako se te činjenice dokazuju, što omogućava tumačenje po kom je za njihovo postojanje dovoljna i prosta tvrdnja naručioca posla, te da se shodno tome po tom osnovu može pristupati podacima o ličnosti praktično neograničenog kruga građana", upozorio je Šabić.